Kristini koju je Uroš Blažić nedužnu ubio majka poslala emotivnu poruku za rođendan (FOTO)

Kobne večeri, Kristina i Milan su sa prijateljima bili u školskom dvorištu, kada je njihovo druženje prekinuo Uroš Blažić, koji je izvršio napad na njih iz kalašnjikova. Tog strašnog dana, selima Dubona i Malo Orašje zavladala je samo krv, jauk, zapomaganje i neopisiva tuga.

Zorica Panić, Kristinina majka, na svom Fejsbuk profilu objavila je niz zajedničkih fotografija, među kojima se nalazi i slika Kristine kao bebe. U potresnoj objavi, majka izražava svoju tugu povodom Kristininog rođendana, ističući bol i nedoumicu koju oseća.

Informer

- 9. 9. 2004. u 9.20 sati rodia sam moju sreću najveću i plakala od sreće jer mi se ispunila želja najveća, dobila sam moju malu devojčicu. Danas plačem jer njoj je rođendan, a ona nije sa nama. Kako? Što? Kako da je vratim? Sto pitanja u glavi. Da li ja da dođem do vas? Ne znam... - piše u potresnoj objavi neutešne majke Zorice.

Kristini je rođendan pesmom čestitala i sestra ubijenog Dalibora Todorovića koji je te večeri sedeo sa njima na školskoj klupi u Duboni.

Informer

- 9. septembar tužan i tih, evo lepoto moja, o tebi još koji stih... I nebo danas niz svoje lice spušta kapi tužne kišnice. Kako bi pokrio naše tužno lice, i sakrio suze koje zbog tebe teku zbog tebe mila, naša lepotice. Nema te dugo znamo da nisi sama. Al veruj da strašno patimo za vama. I danas kada je samo tvoj dan mi bez tebe slavimo rođendan. Steglo se nešto u grlu stoji dugo te nema to nas mnogo boli. Dan za danom, prolazi vreme tuga je velika, pa se stalno pitamo gde je naša Kika - piše u prvom delu tužne pesme koju je napisala Suzana Ranković.

- Gde su ona deca, gde je ona mladost što je samo širila ljubav, sreću, radost. Gde su mile oči, gde je onaj glas i zašto je sreća napustila nas. I suza iz oka hoće da progovori, pada na zemlju ko da želi da te pozdravi. Pred tobom je bio život celi, ali anđeli su te sebi hteli. Tuga se skupila srce jedva diše nedostaješ malena sve više i više. Nedostaješ ti nedostaju oni sada samo uspomena pred očima stoji. Ni bol, ni tuga vreme ne briše što ide dalje samo boli više. Ostaješ ponos i prirodna lepota, koju ne možemo zaboraviti do kraja života. Srećan drugi nebeski lepotice. Čuvaj našu braću, a mi ćemo uspomenu na tebe i njih - zaključila je suzana Todorović.