Forenzičari iz Niša rešili ubistvo starca iz Boljevca! Krv ubice poklopila se sa ovim tragom

Analiza bioloških tragova pronađenih na mestu ubistva Sime Balaševića (90) iz boljevačkog sela Bogovina nesporno je ukazala na D.B. kao izvršioca a istim forenzičkom postupkom došlo se do identiteta osoba koje su 21. avgusta prilikom razbojništva u Velikom Krčimiru, brutalno pretukli majku i sina.

Na oba ova predmeta radila je šef DNK laboratorije u Zavodu za sudsku medicinu Aleksandra Stefanović.

Informer

- Postupak izdvajanja DNK iz slučaja u Boljevcu bio je veoma kompleksan jer smo dobili predmete koji su bili umrljani krvlju žrtve, a neophodno je bilo izdvojiti one tragove koji su osim biološkog profila ubijenog čoveka sadržali i krv druge osobe, odnosno manjinskog doprinosioca. Prilikom analize DNK ustanovili smo da se taj profil poklapa sa biološkim tragovima iz jednog svirepog razbojništva na kojem smo mi takođe radili, a koje je bilo nerešeno. Kada smo ustanovili da se u oba slučaja radi o istoj osobi, uradili smo još jednu dubinsku analizu Y hromozoma radi potvrde rezultata. Verovatnoća da se radi o nekoj drugoj osobi a ne o onoj na koju je rezultat DNK analize ukazao, bila je jedan prema nekoliko milijardi - objašnjava forenzičarka.

Dodaje, da je na isti način rešeno i razbojništvo čije su žrtve bili majka i sin.

- Dobili smo lepljive trake kojima su žrtve bile vezane a na kojima su bili tragovi krvi. Ustanovili smo da osim DNK žrtava sadrže i profil počinioca. Naravno da se rezultati DNK ne mogu tumačiti izolovanu već u sklopu ostalih rezultata istrage koji su u ovom slučaju ukazali na izvršioce koji su i uhapšeni - zaključuje Stefanović.

Njen kolega Ivan Stojanović, načelnik odeljenja za DNK i biološke tragove sa ponosom ističe da je njihova ustanova dominantna u Srbiji jer samo se ovde DNK i trasološke analize rade pod jednim krovom.

- Pre osam godina smo osnovali ovu laboratoriju, formirali smo najbolji mogući način rada forenzičke službe koji podrazumeva da se analiza bioloških tragova a analiza krvnih mrlja sa mesta zločina rade na istom mestu po čemu smo jedinstveni u Srbiji. Takav način rada je omogućio da u brojnim slučajevima ubistava pomognemo istražnim organima da dođu do izvršioca. Ja i kolega Stefan Todorović posebno se ponosimo radom na analizi krvnih mrlja za šta smo prošli i vrhunsku edukaciju tako da smo u više navrata uspeli da rekonstruišemo zločin i ukažemo na izvršioca - rekao je Stojanović.

Džakovi i kutije prepune materijala sa mesta brojnih zločina sa područja čitave Srbije svedoče da niški Zavod za sudsku medicinu ima pune ruke posla.

Goran Ilić, direktor ove ustanove ističe da oni rade ne samo za organe gonjenja sa područja jugoistoka Srbije već da su angažovani i na predmetima iz Beograda i Novog Sada.

- Pokrivamo sve oblasti forenzike, na godišnjem nivou uradiomo 1100 obdkcija, oko šest hiljada DNK a između šest i sedam hiljada toksikoloških analiza. Takođe, naši ljudi su godišnje angažovani na oko osam stotina sudskih predmeta. Naša uloga u rešavanju zločina je ogromna, obdukcijom otkrivamo uzroke smrti, analizom bioloških tragova sa leša i oko leša te trasološkom analizom tragova krvi možemo ukazati i na izvršioca. Ponosimo se našim doprinosom rešavanju ubistva u Zaječaru jer smo pronašli DNK na predmetima korišćenim u zločinu, uključujući i vešalicu koja je upotrebljena prilikom napada na žrtvu. Takođe, uspeli smo da pomognemo organima gonjenja da reše i razbojništvo nad majkom i sinom i ta na osnovu oskudnih uzoraka DNK na komadima trake kojom su bili vezani - objašnjava Ilić način rada ove ustanove.

Kako dalje navodi, Zavod za sudsku medicinu je ustanova koja posluje na tržišnim principima te mora da obezbedi skupu aparaturu i sredstva za rad kako bi rezultati njihvog rada bili besprekorni.

- Zahvaljujući kvalitetu našeg rada ali i brzini u postupanju, sudovi i tužilaštva ne samo sa jugoistoka Srbije već i iz ostalih gradova imaju veliko poverenje u nas. Imamo akreditaciju po ISO standardima što garantuje da ono što mi radimo može sudovima garantovati da će njihove presude biti zasnovane na preciznim rezultatima dobijenim na osnovu najnovijih naučnih dostignuća - zaključio je Ilić.