Četvorostruko ubistvo u režiji DB i JSO: Izrešetani na putu za Ravnu Goru umesto lidera SPO!

Zločin su, kako je dokazano tokom suđenja, počinili pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i Državne bezbednosti, po naređenju tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Drašković je tog 3. oktobra 1999. preživeo, ali su poginula četvorica pripadnika SPO, Veselin Bošković (brat Draškovićeve supruge Danice), Zvonko Osmajlić, Vušur Rakočević i Dragan Vušurević.

Kako je tadašnji Okružni sud utvrdio, Milošević je u Draškoviću kao vođi opozicije video opasnost za svoju "vlast i političku moć" pa se "iz niskih pobuda" odlučio za likvidaciju političkog protivnika. 

Naredio je Radetu Markoviću, tada načelniku SDB-a, da ubije Draškovića uz pomoć JSO i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. U ovoj "operaciji", procena je, učestvovalo je oko 50 državnih službenika!

Lider SPO je tog dana krenuo na izlet ka Ravnoj Gori kako bi obišao izgradnju Spomen centra Draže Mihailovića. Oko 12.15 časova na "audi", u kojem se nalazio, iz suprotnog smera naleteo je kamion.

Nagrađeni sa po 10.000 maraka

Prisebnošću vozača Boškovića, "audi" nije podleteo pod kamion, ali je od siline udarca završio kraj puta. Bošković je zadobio prelom vrata i preminuo je u bolnici. Nedugo potom, kamion je naleteo na treći automobil u koloni, u kome su svi članovi SPO izgoreli na mestu.

Informer

Vozač kamiona Nenad Ilić je posle udesa pobegao sa Brankom Berčekom, koji ga je telefonom prethodno obavestio koji bi automobil trebalo udariti. Počinioci su, uprkos neuspešne likvidacije "glavne mete", od Ulemeka dobili po 10.000 nemačkih maraka kao naknadu za buduće ćutanje. 

Učesnici ovog zločina pravosnažno su osuđeni 2007. Marković, Legija, Ilić i Berček na po 40 godina robije, Nenad Bujošević Rambo na 35 godina zatvora, a Duško Maričić Gumar i Leonid Milivojević na po 30 godina robije.

Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina, koji je pomogao Markoviću da prikrije zločin tako što mu je dao novi kamion, a za onaj koji je izazvao sudar napravio falsifikovanu dokumentaciju, osuđen je na godinu i po dana zatvora. 

Dragiša Dinić i Vidan  Mijailović, pripadnici saobraćajne policije koji su pomagali Markoviću u uništavanju dokumentacije, osuđeni su na po 10 meseci i šest meseci zatvora, dok su šef beogradskog odeljenja DB-a Milan Radonjić i Branko Đurić, načelnik policije u Beogradu, oslobođeni.

Radomir Marković je, pored ove presude, ranije osuđen i na 15 godina zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i atentat u Budvi, drugi pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Legiji je to bila četvrta potvrđena maksimalna kazna zatvora.

Prethodno je osuđen za organizovanje ubistva Ivana Stambolića i atentat u Budvi, organizovanje ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i otmice, ubistva i terorističke napade počinjene sa pripadnicima "zemunskog klana".

Nalogodavac ubistva Slobodan Miloševi preminuo je 11. marta 2006. u pritvoru Haškog tribunala u Holandiji.

Informer

Posle neuspelog atentata na Ibarskoj magistrali, ista grupa ponovo je pokušala da ubije Draškovića u Budvi pred leto 2000. Ovog puta im se pridružio i Nebojša Pavković, tadašnji načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije.

Ranjen u stanu u Budvi

Pavković im je obezbedio vozilo, vojne uniforme i smeštaj u kasarni u Tivtu za Ulemeka i njegove saradnike. Naredio je, takođe, da im se obezbedi vojni helikopter iz Crne Gore do Kraljeva kad obave zadatak.

Marković je fotografije Draškovićevog stana u Budvi dao Legiji, koji je naredio Iliću, Berčeku i Milivojeviću da odu u Crnu Goru i ustrele lidera SPO.

Dok je Drašković sedeo u dnevnoj sobi 15. juna, neposredno pre ponoći, Berček se popeo na terasu stana, razmaknuo roletne i osam puta iz pištolja "bereta" pucao u njega. Samo dva metka pogodila su Draškovića, jedan u levo uvo, a drugi kod desne slepoočnice.