Trostruko ubistvo u Fruškogorskoj: Preskakao preko leševa da bi jeo slaninu i kačkavalj!

Neprijatan zadah širio se hodnicima zgrade sa brojem 6 u Beogradu, u popodnevnim satima tog 9. oktobra 1993. Iznenađen nedolaskom na posao svog rođaka Nebojše Salatića (37), jedan zabrinuti mladić pohitao je u njegov stan da ga potraži. Zatekao je prizor koji će pamtiti do kraja života...

Salatić je u to vreme bio poznati beogradski biznismen, vlasnik robne kuće "Pardon" u Bulevaru revolucije i pogona za šivenje modne konfekcije. Pošto mu je stan u Fruškogorskoj ulici već bio na meti pljačkaša, ulazna vrata dodatno je obezbedio sigurnosnom bravom.

Ispostavilo se da je i to bilo nedovoljno. Tog jutra, prestrašeni rođak zatekao ga je u lokvi krvi kraj leševa verenice Slavice Kovačević (24) i maloletnog sestrića Milana Graoranova (17).

Sakrio se u Sloveniji

Beogradskoj policiji trebalo je više od dve godine da uđe u trag osumnjičenima. Na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Beogradu u maju 1996. našli su se Radovan Joksić (24), njegov vršnjak Nebojša Titelac, Aleksandar Stanković (23) i Jeronim Žlender (49).

Nedostajao im je samo organizator Aleksandar Žlender (17), Jeronimov sin. On je uhapšen u Sloveniji tek 2012., posle 19 godina bekstva. Od izručenja Srbiji štitilo ga je slovenačko državljanstvo, a na sva pitanja o zločinu odgovarao je sa: "Nemam pojma." 

Aleksandar se, kako se ispostavilo, u trenutku zločina družio sa Joksićem i zajedno su švercovali benzin. Kada su čuli za uspešnog biznismena Nebojšu Salatića, rešili su da ga opljačkaju. Verovali su da će u njegovom stanu naći 200.000 nemačkih maraka na osnovu priča rekla-kazala.

Informer

Dogovorili su se da im u razbojničkom pohodu pomognu Titelac i Stanković.  Plan je bio da "tiper" Žlender i Joksić uđu u Salatićev stan, dok bi ih pomenuta dvojica čekali u kolima na benzinskoj pumpi u Pop Lukinoj ulici, te da se svi svedoci razbojništva ubiju.

Salatić se nešto posle ponoći pojavio u društvu svoje devojke Slavice i sestrića Milan, posle žurke u gradu.

- Oko četiri sata stajao sam pritajen u senci žardinjere. Kada su naišli, naredio sam im da uđu u stan. U ruci sam imao 'škorpion' sa prigušivačem. Žlender je ušao posle mene u dnevnu sobu i uključio televizor, a onda mi rekao: 'Šta čekaš, zašto ne pucaš? Ubij ih odmah, svo troje, mrtva usta ne govore' - pričao je Joksić na suđenju.

Mašući "škorpionom", Joksić je naredio žrtvama da legnu na pod, a onda je sa rastojanja od pola metra ispalio Salatiću metak u potiljak. Na isti način ubio je i Milana, pa je prišao Slavici. Pošto je pokušala da se odbrani, prvo joj je pucao u leđa, a onda je i njoj ispalio hitac u glavu.

Dok su na podu u lokvi krvi ležala tri beživotna tela, Žlender je preskačući ih nastavio da pretresa stan. Joksić je u međuvremenu otišao do kola da ostavi oružje i pozvao "saradnike".

Kada su Titelac i Stanković ušli u stan, zgroženi stravičnim prizorom, počeli su da povraćaju, ali su se dovoljno pribrali da uzmu kesu punu dečjih majica. Joksić je za to vreme oprao ruke i iz frižidera uzeo kačkavalj i slaninu da prezalogaji! Kasnije je to pred sudom nonšalantno objasnio: "Bio sam gladan, nisam ceo dan ništa jeo!"

Našli samo "siću"

Posle preturanja, on i Žlender su zaključili da očekivanih maraka nema u stanu. Zato su odlučili da sa žrtava poskidaju sve što je vredno. Bile su to dve kožne jakne, od kojih je jednu Joksić kasnije nosio, 460 maraka i 150 dolara iz Salatićevog novčanika, ključevi od njegovih kola i stana.

Sa mrtve devojke skinuli su dva zlatna prstena, narukvicu i četiri zlatna lančića. Iste noći su sva četvorica otputovali u Mađarsku da bi obezbedili alibi, a posle nekoliko dana su ispričali Jeronimu Žlenderu šta su uradili i zamolili ga da pričuva ukradene stvari.

Vrhovni sud Srbije je devedesetih godina Joksiću kao direktnom egzekutoru potvrdio smrtnu kaznu streljanjem. Promenom Ustava 2002., kazna mu je preinačena na 40 godina robije, koju izdržava u Padinskoj Skeli. Na slobodu bi trebalo da izađe 2035.

Salatić i Stanković su oslobođeni u ponovljenom procesu, a Žlender je i dalje na slobodi pošto je slovenačko pravosuđe bilo mišljenja da nema dovoljno dokaza protiv njega za krivični postupak.