Počinje vreme krsnih slava! 10 najvećih crkvenih praznika koji se obeležavaju do kraja godine

Najveći broj krsnih slava srpski pravoslavni vernici obeležavaju u jesen. Praznici poput Mitrovdana, Aranđelovdana i Nikoljdana spadaju u najveće, pa se zato često kaže da pola Srba slavi, a da druga polovina ide u goste.

Porodica na okupu

Krsna slava je veliki verski običaj koji se odvajkada obeležava u srpskom rodu, okuplja porodicu u slavu sveca zaštitnika tog doma. Ovaj običaj potiče iz paganskih vremena, kako bi se održala veza sa precima i poreklom. Kod Srba svaka porodica odvojeno slavi svog sveca. Slavu nasleđuju sinovi od oca, neretko i samo najstariji sin ako muške dece ima više, dok ćerke slave muževljevu slavu.

Informer

U srpskom narodu ustaljen je običaj da se na slavu ne zove - već svako ko dođe tog dana u kuću, trebalo bi da bude ugošćen u skladu sa mogućnostima porodice.

Žito, kolač i sveća

Slava se obeležava bogatom trpezom, ali i bez bogate gozbe, najvažnije je da se pripremi slavski kolač i žito i da se upali slavska sveća. Žito predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života, a kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Običaj je da uoči slave porodični sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu, od koje se kasnije mesi slavski kolač. Kada osvane dan slave, u crkvu se nosi slavski kolač, žito i crno vino.

Informer

U zavisnosti od toga da li slava pada za vreme posta, trpeza može biti mrsna sa mesom i životinjskim proizvodima ili posna, kada se služi riba i jela spremljena s namirnicama biljnog porekla.