Foto:
Magazin
OVA MAMA JE GEJMER! Zatvoreno otvoreni svet! Nova kolumna Danice Manojlović
Početkom devedesetih, kada je moja tadašnja firma počela da se bavi uvozom i prodajom računarskih komponenti i sklapanjem računara, prebačena sam u odeljenje za uvoz da radim kao asistent. Žena koja je meni bila šef i od koje sam trebala da naučim posao je konstantno „zaboravljala“ da napomene neku bitnu stvar vezanu za procedure uvoza. Trebalo mi je vremena da shvatim da je u pitanju namera a ne slučajnost. Ako si jedini koji zna sve, onda si mnogo bitniji svima. Problem je rešen mojim pisanjem svih podataka u svesku i insistiranju da potpiše da ne postoji još neki detalj koji je zaboravljen.
Kada je IT počeo da se razvija, svako je imao nekog prijatelja koji se savršeno razumeo u to šta je najbolje. Bilo je prosto nemoguće kupiti računar bez višenedeljnih konsultacija i provera jer su se mišljenja prijatelja, u slučaju da ste ih imali više, dosta razlikovala. Svako od njih je stajao iza svog iskustva i napadao svim mogućim argumentima mišljenje drugog eksperta.
A gaming? To je još uvek zatvoren i specifičan svet.
Sa jedne strane, imate one koji govore o tome kako je gejming neshvaćen kod nas i žele da pomognu koliko mogu da ljudi shvate sve prednosti ove nove industrije. Naspram njih su oni koji isto tako kukaju kako je gejming neshaćen ali ne žele da se krug onih koji su “bitni” proširi. Gejming nisu samo eSport igrači i turniri. To je čitav jedan novi svet koji ima svoje prednosti i mane, kao i sve oko nas.
Ako se osvrnemo na stvari iz prošlosti, neke nama danas i smešno zastarele stvari su u vreme svoga nastajanja plašile mnoge. Borili se protiv promena ili ne, zaskočiće nas. Možemo se prilagoditi, učiti, napredovati i izvući najbolje ili u svemu videti samo loše strane.
Informer
Znate li da je licencu za prve turnire kod nas imao Computer Land (WCG) i da je to bilo pre više od 10 godina? Računari su se sklapali samo za finale i bili su najbolje što je tada moglo da se nađe na našem tržištu. Sve velike kompanije su se pojavljivale na turniru (Sava Centar 2005 godine) a poseta je bila kao sada na nekom Balkan Tube Festivalu. Pojedini brendovi su imali prave male performanse za posetioce. Najbolji igrači su išli u okviru ovih turnira na poznati sajam u Kelnu i o njima se pisalo. Šta se u međuvremenu desilo da idemo unazad umesto napred? Razloga je više ali je po meni jedan od osnovnih ta zatvorenost i pravljenje fame oko igranja igrica.
Dok se u svetu eSport igrači tretiraju kao zvezde, kod nas je gotovo nemoguće da u nekim novinama ili magazinima pročitate bilo kakvu informaciju o njima. Od Koreje do Amerike tinejdžerke prave liste najlepših igrača a kod nas je teško nabrojati bar 5 imena. Kod nas timovi jure sponzore a preko sponzori jure timove...
I ništa se tu neće promeniti dok neki pripadnici „gejming elite“ ne shvate da neko može da zavoli i podrži gejming i van tog sveta. Ja skidam kapu javnim ličnostima koje su otvoreno izjavile da nikada nisu igrali igre ali da žele da nauče sve što mogu. I pojedini stvarno rade na tome. Koliko ste poznatih voditeljki videli da je u svojim emisijama imalo hrabrosti da ugoste nekoga ko će pričati o gejmingu ili cosplayerima?
Koliko je medija koji su pružili šansu nekome da piše iskreno o svemu što je vezano za gaming?
Umesto da se ceni dobra volja i pružena šansa, uvek se nalazi neka zamerka.
O fudbalu najviše pričaju oni koji ga ne igraju već ga gledaju.
Košarkaši smo svi u duši iako ne igramo košarku.
Većina nije ni podigla teniski reket a zna sve o tome šta je trebalo i kako da uradi Novak Đoković.
Kada o gejmingu i eSportu budu komentarisali ljudi koji ga ne igraju profi – tada će gejming postati deo svakodnevice.
A do tada, hajde da otvorimo vrata jedni drugima i da uživamo u igrama.