Otac veštačke inteligencije vraća se iz mrtvih! AI će ga oživeti, a ljudi će moći da razgovaraju s njim

Tehnološka ikona Alan Turing biće uskrsnut kao avatar u prirodnoj veličini u svojoj bazi za razbijanje šifri iz Drugog svetskog rata u Bakingemširu, gde je robovao rešavanju nacističkih strogo poverljivih poruka.

Turingovi snimci i zapisi uskoro će biti upumpani u virtualnu verziju matematičara tako da će da govore tačno kao tehnološki genije.

Rebeka Foj, direktorka javnog angažmana Bletčej Parka, rekla je:

- Čak i bez njegovog rada u ratu, s pravom bi bio poznat po svom pionirskom radu na kompjuteru.

Avatar Alan razgovaraće sa ljudima

Posetioci će moći da postavljajiu pitanja AI Alanu, a digitalni avatar će odgovarati kao da vodi razgovor u stvarnom vremenu.

Kreira ga firma 1956 Individuals, a nadaju se da će biti spreman početkom sledeće godine.

Digitalni Turing u početku će se pojaviti za četove u prirodnoj veličini na ekranu. Takođe, postoje planovi za njegovu interakciju na mobilnim telefonima i tabletima.

Informer

Džon Harte, menadžer za digitalna partnerstva u 1956 Individuals, rekao je:

- AI ne može da pretražuje ​​internet ili šire odgovore ili da halucinira, izmišlja stvari. Možemo kontrolisati znanje koje ima.

Porodica Turing podržala je projekat i nadaju se da će poboljšati znanje o njegovom radu i zaraditi mu vojsku novih obožavatelja.

Njegov nećak Sir Dermot Turing rekao je:

- Mnogi ljudi dolaze u Bletčej Park kako bi se malo približili Alanu, a ovo će biti zabavan način da to učine.

Informer

Shuterstock

Njegovo se ime još uvek stalno spominje u naučno-fantastičnim i ratnim filmovima budući da je najpoznatiji po tome što je razbijač šifri Enigme iza dešifrovanja nacističkih poruka.

Stroj za šifriranje Enigma kojeg su nemačke oružane snage usvojile za sigurno slanje direktiva tokom Drugog svetskog rata, verovalo se da je neslomiv sve dok ga Turing nije razbio kao deo istraživačkog tima koji je radio u Bletčej Parku.

Zaslužan je za skraćenje rata do četiri godine i dobio je OBE 1945. godine.

Turing je nastavio da radi u Nacionalnoj fizikalnoj laboratoriji, gde je dizajnirao Automatic Computing Engine jedan od prvih dizajna za kompjuter sa naprednim programom.

Njegov Turingov test izvorno nazvan Igra oponašanja još uvek se koristi u razvoju veštačke inteligencije, a ispituje da li je kompjuter sposoban da razmišlja poput čoveka.