Lepa voditeljka o GREŠKAMA i lekcijama: STRAH me je da ništa iz PORAZA ne naučim!

Koliko je život nepredvidiv najbolje potvrđuje voditeljka Bojana Ristivojević. Deset godina razvijala je karijeru kroz različite formate zabavnog karaktera, pretežno rijalitije, da bi od pre dve godine postala deo informativnog programa TV Prve. Nedugo nakon početka novog poslovnog izazova, Bojana je ostala u drugom stanju. Dok je sitno brojila do najsrećnijeg trenutka svog života, donela je odluku da se rastane sa svojim emotivnim partnerom, ocem svog deteta. Rođenjem ćerke Mitre dolazi novo poglavlje njenog života, ali i dodatna snaga kako bi prebrodila sve buduće izazove. Za Ljubav i zdravlje voditeljka govori o predrasudama sa kojima se suočavala, odluci da sama odgaja dete, kao i novim emocijama koje su je oplemenile.

Novi posao i nova životna uloga desili su ti se u kratkom vremenskom periodu. Da li si očekivala da će se tako poklopiti razvoji događaja?
- Kažu: "Čovek snuje, a Bog odlučuje"... Nisam očekivala, ali očigledno je sve tako i trebalo da se desi.

Koliko se tvoja svakodnevica razlikuje od kada si postala majka?
- Gotovo da se nimalo ne razlikuje, jer sam više puta rekla da imam utisak kao da je moja ćerka oduvek u mom životu. Često se i ne sećam kako je bilo ranije. Ćerka sa mnom putuje, ide kod frizera, zajedno čitamo, šetamo, vodim je s prijateljicama na ručak. Ona je obogatila moju svakodnevicu, oplemenila ju je...

Koliko je istine u tome da ti se život promeni rođenjem deteta?
- Promeni se jer tek tada čovek shvati da je ta ljubav koju majka oseća prema detetu jedina ljubav koja je potpuna i dovoljna.

Tokom trudnoće donela si hrabru odliku da se rastaneš od partnera. Šta je njoj prethodilo?
- Odluka nije bila nimalo laka, ali je bila najispravnija. U tom trenutku sam razmišljala isključivo o budućnosti svoje ćerke. Za zajednicu je potrebno da se sve stvari poklope, u našem slučaju to nije funkcionisalo.

Da li je tada preovladao razum ili emocije?
- Trudila sam se uvek da slušam i srce i razum. Ali nekada je potrebno pogledati u budućnost i neke odluke doneti na vreme da ne bi kasnije bilo ispaštanja.

U kakvom si danas odnosu sa ocem svog deteta?
- U odličnim smo odnosima. Naša ćerka ima oba roditelja, koji joj maksimalno pružaju ljubav. A to mi je bilo najvažnije.

Da li i dalje veruješ u ljubav?
- Verujem i uvek ću verovati.

Kaješ li se zbog neke odluke koju si donela?
- Kajem se, možda, zbog nekih gestova ili izgovorenih reči, ali zbog neke bitne donesene odluke - ne! Plašim se toga da iz poraza ne naučim ništa, a ako naučim, onda na grešku gledam kao na lekciju.

Da li si se susretala sa osudama okoline generalno zbog svojih odluka?
- Naravno, kao i svi. Ipak, ljudi će uvek pričati, pa se trudim da se ne obazirem previše. Ne znam osobu koja je uspela svima da udovolji. Cilj mi je da u okviru mog mikrosveta sve funkcioniše, da tu vladaju ljubav i poštovanje.

Kada si na sebe bila najponosnija?
- Kada sam rodila ćerku.

Koje vrednosti težiš da preneseš i svojoj ćerki?
- Prvo i najvažnije mi je da joj prenesem životni optimizam, pozitivan stav, jer sve hrišćanske vrline se na tome zasnivaju - vera, nada, ljubav. Bez pozitivnog stava ništa ne bi imalo smisla. Zato me vređa i često iznervira kada sretnem nekog pesimistu, znam da mnogi ljudi imaju probleme, da ne žele da se smeju... ali i sama sam bezbroj puta bila tužna, pred iskušenjima, u raznoraznim problemima i uvek sam birala pozitivan pristup sa verom u krajnje dobro i uvek je bilo dobro. Ovaj život je samo trenutak, ne treba previše briga na sebe da natovarimo, a bilo da plačemo ili se smejemo, stvari se reše, prođu. Zašto onda da ne izaberemo optimizam? To je najvažnije što želim da moja ćerka nauči.