FRANCUSKA HEROINA! Jovanka Orleanka je SPALJENA na lomači, a niko nije želeo da joj pomogne!

Svoju slavu Jovanka Orleanka duguje kratkom romantičnom životu. Ona je ostala francuska heroina zahvaljujući spektakularnom načinu na koji se uplela u Stogodišnji rat sa Engleskom. Međutim, uprkos njenoj hrabrosti i odanosti cilju za koji se borio Šarl VII, ona nije bila ono što je od nje napravila popularna mitologija, tj. spasiteljka svoje zemlje.

Rođena je oko 1412., kao ćerka zemljoradnika u oblasti Šampanj, u istočnoj Francuskoj. Izrasla je u pametnu i iskrenu devojku, koja iako je od rane mladosti čula "glasove" svetaca, nije gajila fanatizam, svojstven religioznim misticima. 

U njenoj 16. godini, oko 1428., ti glasovi su joj rekli da pritekne u pomoć Šarlu, koji je šest godina ranije bio proglašen za kralja, ali su ga engleske opsadne snage sprečavale da stupi na presto. Jovanka je ubedila Robera od Bodrikura, francuskog vojskovođu, da kralju uruči pismo, kojim mu se ona predstavila.

U Šarlov dvorac u Šinonu na Loari, Jovanka je sa svojih šest pratioca došla preobučena u muškarca. Nakon što je među svitom dvorana prepoznala kralja i pošto su proverili njen identitet, odobren joj je prijem kod kralja. Trebalo joj je samo nekoliko minuta da ubedi demoralisanog kralja da ju je Bog poslao da spasi Francusku. Uz njenu pomoć, on je uspešno povratio svoje pravo na presto.

kika

Informer

OSLOBAĐANJE ORLEANA

Šarl je Jovanki dodelio trupe sa kojima je ona krenula u borbu. Mada ona verovatno nije imala nikakvu ulogu u utvrđivanju vojne strategije, podstakla je oslobađanje grada Orleana, koji je do maja 1429. bio pod opsadom. Borila se odlučno i hrabro, uprkos teškoj rani koju joj je zadala strela. Ubedila je potom Šarla da krene na Rem, mesto gde su po tradiciji krunisani francuski kraljevi, a koje je tada bilo duboko u engleskoj teritoriji.

Šarl je u julu konačno krunisan: Jovanka je bila pored njega tokom cele ceremonije. Njen zadatak je bio obavljen, ali ona se nije vratila skromnom životu čobanice. Ostala je na bojnom polju kao povremeno angažovani kapetan. U maju 1430. godine, kod Kompienja, zarobila ju je vojska Burgundije, engleske saveznice. Do tada je Jovanka već postala simbol nacionalnog buđenja, a Englezi su davali otkup od 10000 zlatnih kruna, kako bi bila predata u njihove ruke. Njena sudbina bila je zapečaćena.

Kako bi izbegli odgovornost za njenu smrt, Englezi su Jovanku predali crkvenom sudu u Ruanu, gde je osuđena za jeres, pošto je tvrdila da je direktno, bez posredovanja Crkve, bila nadahnuta od Boga. Šarl joj nije pritekao u pomoć, što mu nije služilo na čast. Jovanka je inkvizitorima pružala junački otpor tokom dugotrajnog suđenja, ali se javno odrekla svoje izjave o božanskom nadahnuću i osuđena je na doživotnu zatvorsku kaznu. Međutim, ona je ubrzo potom povukla izjavu o odricanju, pa je izvedena pred svetovni sud i osuđena na smrt. U Ruanu je u maju 1431. godine spaljena na lomači.

Njena tragična sudbina proganjala je Šarla: 25 godina kasnije, na suđenju kojim je rehabilitovana, Jovanki je bio oprošten zločin. Godine 1909. Rimokatolička crkva ju je proglasila blaženom, a 1920. i za sveticu, piše u Velikoj ilustrovanoj enciklopediji.

BONUS VIDEO: