Ovo je najrasprostranjenije piće posle vode! Napitak koji je promenio tok istorije, a svi ga imamo kod kuće

Poreklom iz jugoistočne Azije, čaj je osvojio svet. Sada je to topli napitak koji se najčešće pije i ima istoriju prožetu ritualima i kulturnim identitetom. Od polja Kine i severne Indije do kuhinjskih ormarića u Ujedinjenom Kraljevstvu i samovara u Rusiji, ovo je priča o Camellia sinensis, zimzelenom grmu koji je podario listove gorkog ukusa i raširio svoje korene po celom svetu.

Kinezi prvi uživali u čaju

Iako mnogi veruju kako je nastao na području Indije, najraniji dokazi o ispijanju čaja potiču iz drugog veka pre nove ere za vreme dinastije Šang u Kini. Međutim, prema kineskoj legendi, čaj je "uvezen" preko mitološkog božanstva Šenonga 2737. godine pre nove ere. Čaj se vekovima pio kao lek, ali i za podizanje energiju u južnoj Kini, dok je na severu Kine bio manje popularan sve do dolaska dinastije Tang u 7. veku. Tokom tog vremena čaj se proširio u druge delove Azije, uključujući Vijetnam, Koreju i Japan.

Informer

U Afriku, čaj je donet u 12. veku, kada je Ajuransko carstvo (u današnjoj Somaliji) počelo da trguje s Kinezima.

Različite metode proizvodnje čaja dale su različite čajeve i ukuse kroz vekove. Dok je zeleni čaj ostao omiljen kod Kineza, delimična oksidacija dovela je do stvaranja Oolong čaja, koji je postao popularna sorta. Kako su zapadnjaci počeli da se zanimaju za kineski čaj, crni čajevi takođe postaju popularni kako bi zadovoljili evropsko nepce.

Statusni simbol

U međuvremenu, u Japanu je ovaj napitak postao statusni simbol. Zeleni čaj je pilo plemstvo, kao i budistički monasi. Značajni rituali okruživali su ceremonije ispijanja čaja, koje su postale vitalni deo japanske kulture.

Iako je čaj došao do Evrope putem svile, više je bio retkost nego pravilo. Prvo kolonijalno upoznavanje čaja bilo je zahvaljujući Portugalcima. Oni su zabeležili da su Kinezi pili "chá", ali nema podataka da su Portugalci pokazali bilo kakav interes za proizvod.

Informer

Prvi Evropljani koji su doneli čaj morskim putem u Evropu bili su mornari koji su radili za Holandsku istočnoindijsku kompaniju početkom 17. veka. Iz Holandije čaj se proširio u Francusku, gde u Parizu postaje izuzetno popularan.

Rusi su pak otkrili čaj kada ga je ruski predstavnik u Kini probao 1618. godine. Nije bio impresioniran i prošle su decenije pre nego što su se Rusi ponovo sreli sa čajem. Naime, do kraja veka trgovina čajem počela je da cveta jer je stotine karavana prolazilo putem između Rusije i Kine. Sredinom 18. veka Rusi su počeli da kuvaju čaj u složenim kotlićima zvanim samovari, koji su postali umetnički predmeti kao i funkcionalni delovi kuhinjske opreme.

Britanci prvi dodali mleko i šećer 

U 18. veku čaj je postao neverovatno popularan u Britaniji, a posebno crni. Oni su prvi dodali mleko i šećer i to i je i danas standardna praksa u britanskoj kulturi čaja, kao i u njenim njenim bivšim kolonijama. Koliko je postao bitan, govori i događaj koji je prethodio Američkom ratu za nezavisnost, kada su pobunjenici u Bostonu bacili čaj u more. Taj događaj je poznat kao Bostonska čajanka.