ETO TI GA SAD! Brzo čitanje je gore nego da ne čitate uopšte?

Svi znamo da je čitanje važno. Istovremeno smo svi vrlo zaposleni svakodnevnim obvezama i prilično je teško naći dovoljno vremena za čitanje knjiga ili malo dužih analiza. 

Kako piše Šejn Periš za Quartz, najčešće pitanje s kojim se susreće je kako čitati brže. 

Neizbežno, pitanja prate i linkovi ka knjigama, pseudonaučnim člancima ili tvrdnje pojedinih anonimnih blogera da je moguće čitati i do desetak puta brže. 

Međutim, ako vas zanima nešto više od pukih brojeva o pročitanim knjigama i brzini čitanja, mnogo je bolje čitati s razumevanjem. 

PROBAJTE I VI! Tri rituala kojima uspešni ljudi započinju svaki dan

Dobra knjiga, kao i ukusan obrok ili vrhunski odmor, je nešto s čime ne želite da završite. Ne žurite da završite već se potpuno uživite u iskustvo, želite da večno traje.

Samo površno poznavanje

Sam cilj čitanja je sticanje novih informacija ili iskustava, a brzo čitanje je samo alternativan način da se zavarate da nešto zaista i učite. Vi u stvarnosti, samo brzo okrećete stranice. 

 - Postoji odnos između brzine i tačnosti. Malo je verovatno da bi čitači koji udvostruče ili utrostruče svoju brzinu čitanja mogli da zadrže isti nivo razumevanja teksta kao da čitaju normalnom brzinom -  zaključeno je u metaistraživanju koje je objavljeno u maju 2016. godine. 

To znači da, ako brzo čitate, ne čitate s razumevanjem. Nećete moći da identifikujete poveznice između modernih dela i njihovih međusobnih odnosa, nećete moći da kritički čitate nečije viđenje istorije. 

Brzi čitači nemaju komunikaciju s autorom i stiču površno poznavanje dela nakon što završe sa čitanjem knjige. Čitanje takođe ne bi trebalo da bude mentalno zamorno. 

 - Malo učenja je opasna stvar. Duboko popijte, ali nemojte pijuckati s Pirenskog izvora. Plićaci obmanjuju mozak, a pijenje nas otrežnjuje -  napisao je slavni pisac Aleksander Poup jednom prilikom. 

U psihologiji je poznat Doning-Krugerov efekat koji opisuje odnos nivoa znanja i samouverenosti u svoje znanje. Ljudi koji površno znaju neku temu, uvereni su da odlično poznaju to polje. S druge strane, stručnjaci su svesni da postoji još mnoštvo informacija koje ne znaju i koje treba naučiti.

Pogrešne odluke i ponovni posao

Periš kaže da bi čak rekao i da je gore brzo čitati nego ne čitati uopšte. 

Zbog površnog poznavanja neke teme često se donose pogrešne odluke, a njih kasnije treba ispravljati, što dodatno oduzima vreme. Upravo zbog toga, kaže, bolje je odvojiti vremena za konkretno upoznavanje s nekom temom. 

(VIDEO) KINEZI ODUŠEVLJENI! Stiven Hoking na hologramu u Hongkongu!

Odvojiti sat-dva vremena u jednom danu samo za čitanje zaista nije lako. Zato, ako odlučite da čitate veći broj knjiga, počnite polako. Usredsredite se na čitanje dobrih knjiga, umesto da razmišljajte o broju knjiga koje ste pročitali.