ČAŠICA, DVE VIŠE: Svaka šesta osoba u Srbiji je alkoholičar!?

Nakon posla opuštamo se uz pivo, pre ručka drmne se čašica ili dve rakije, nakon jela vino, uveče opet pivo... Vikendom se pošteno nacvrcamo... Postavlja se pitanje gde je granica između umerenog uživanja u piću i alkoholizma, i da li redovna, česta konzumacija neminovno vodi ka zavisnosti. Prvi april, osim što je Dan šale, obeležava se i kao Svetski dan borbe protiv alkoholizma. O tome šta ovaj problem donosi, simptomima i lečenju, razgovarali smo sa Anom Perišić, kliničkim psihologom.

- Zadovoljavajuće definicije o alkoholizmu nema, a prihvatljivijeg objašnjenja još manje. Postoji više definicija alkoholizma, zavisno iz koje se tačke problem posmatra. Međutim, svi pristupi ističu tri glavne karakteristike koje se javljaju kod osobe koja je alkoholičar: a) dugotrajno, nekontrolisano konzumiranje alkoholnih pića praćeno problemima, b) psihička i/ili fizička zavisnost od alkohola i c) zdravstvene - telesne i psihičke, i/ili socijalne - porodične, profesionalne i šire socijalne komplikacije - tvrdi Ana Perišić.

Svako ponovljeno pijenje koje stvara određene probleme i komplikacije znak je alkoholizma. Reč je o socijalno-medicinskoj bolesti, koja nastaje usled trajnog i prekomernog - više od dva pića dnevno za muškarce, jednog za žene - konzumiranja alkohola. Dakle, alkoholizam nije porok, već bolest!

- Alkohol je najrasprostranjenija psihoaktivna supstanca u Srbiji i konzumira se uprkos tome što se zna koliko je štetan. Po obolevanju i smrtnosti alkoholizam se nalazi na trećem mestu, odmah iza kardiovaskularnih i malignih bolesti, a po potrošnji alkohola Srbi su na četvrtom mestu u Evropi, koja je, inače, najveći potrošač alkohola - navodi naša sagovornica.

Da se "protera žgaravica"

Kako to izgleda u praksi? Prema rečima Ane Perišić, alkoholizam uključuje šest simptoma:

# Žudnja - Dotična osoba ima snažnu želju za pićem i mora da popije neko piće.

# Gubitak kontrole - Dotična osoba, kada počne da pije, ne može da prestane. Ne može da kaže: "Baš mi je prijala ova čašica i za danas je dosta!", već nastavlja pijenje.

# Fizička zavisnost - Nakon prestanka pijenja javlja se pojačano znojenje, tremor (drhtanje), teskoba, mučnina i drugi fizički poremećaji. Možda ste već čuli od nekog da ujutru mora da popije piće da bi zaustavio drhtanje ruku.

# Tolerancija - Da bi osoba postigla odgovarajuće stanje (učinak) u organizmu, vremenom mora da pije sve veće i veće količine alkohola. To je zbog toga što se tolerancija organizma na alkohol povećava. Ali posle više godina, kada organizam postane iscrpljen, dotična osoba sve manje i manje alkohola može da popije. Za pijanstvo, za koje mu je ranije trebalo par litara određenog pića, sada mu je dovoljno par čaša.

# Zanemarivanje porodice, radnih i drugih obaveza i interesa - Alkoholičar sve više i više misli na piće. Sve drugo: porodica, prijatelji, obaveze, poslovi... gubi se i postaje nevažno.

# Nastavak pijenja uprkos spoznaji o njegovoj štetnosti - Alkoholičar primećuje da alkohol utiče na njegovo zdravlje, primećuje da sa svima polako prelazi na ratne staze, zna da mnoge obaveze nije ispunio, ali i dalje nastavlja sa pijenjem.

- Sa alkoholom treba biti obazriv. Njegovo preterano konzumiranje, nek je i samo vikendom, može naštetiti mozgu i u samo nekoliko meseci ljude koji piju isključivo zbog društva i zabave okrenuti prema alkoholizmu - smatra naša sagovornica.

Od ciroze do psihoze

Dugotrajno, preterano "cirkanje" dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su ciroza jetre, trovanje alkoholom, srčane bolesti, bubrežne bolesti, kao i do niza psihičkih poremećaja, od kojih je najpoznatija Korsakovljeva psihoza.

- Brojne su i posredne posledice alkoholizma u obliku saobraćajnih nesreća i nesreća na radu, odnosno povećane stope kriminaliteta, s obzirom na to da je učestala konzumacija alkohola jedan od važnih kriminogenih faktora - navodi naša sagovornica.

Uz mnogo truda

Kada je reč o lečenju, najvažnije je da se osoba suoči sa sobom, shvati da ima ozbiljan problem i započne na vreme odvikavanje od alkohola, što nije nimalo lako.

- Što pre to shvati, to bolje, jer u poodmakloj fazi ne samo da je zdravlje ozbiljno narušeno već je i mnogo teže izboriti se sa ovim problemom - objašnjava Ana i poručuje:

- Alkoholizam je bolest koja ne pogađa samo zavisnika već utiče na porodicu, prijatelje, posao. Izlečenje jeste moguće, ali uz mnogo truda, strpljenja i požrtvovanosti. Kada alkoholičar krene na terapiju, moraju i drugi članovi porodice da se uključe u proces izlečenja, kako bi obolelom članu pružili podršku, pokazali mu da im je važan, ali i kako bi se detaljnije edukovali o ovom problemu i naučili kako da se nose s njim.

Faze alkoholizma

Alkoholizam ima svoj razvojni tok i potrebno je izvesno vreme da bi se došlo do hroničnog alkoholizma:

I faza - primarni kontakt - do primarnog kontakta sa alkoholom najčešće dolazi u srednjoj adolescenciji.

II faza - eksperimentisanje - osobe se povremeno odaju piću, ali sa granicom. Eksperimentišu i sa alkoholom i sa svojim granicama. Često se ljudi zadovolje nakon izvesnog broja ovakvih eksperimenata i mnogi ne prelaze u sledeće faze.

III faza - integrisano pijenje - Alkohol je uklopljen u način života. Čovek se priključuje određenoj socijalnoj grupi, redovno odlazi u kafanu ili različita mesta gde je konzumacija alkohola uobičajena pojava kako bi pio sa društvom. Ipak, u ovoj fazi osoba je i dalje sposobna da normalno izvršava svoje obaveze. Neki se na ovome zadrže.

IV faza - ekscesno pijenje - Osobe često i mnogo piju: kad ustanu, za vreme radnog vremena, u kući. Ne biraju ni mesto niti količinu pijenja. Ovde je zavisnost očigledna i nedvosmisleno narušava socijalne odnose, kvalitet života i normalno funkcionisanje.

V faza - maligni alkoholizam - Alkohol postaje čoveku način života. On gubi posao, ljudi oko njega ne vole njegovo prisustvo, gubi porodicu. Ne može da živi bez alkohola i ceo svoj svet organizuje oko sopstvene zavisnosti.