Foto:
Magazin
(RECEPTI) RAJSKO VOĆE: Paradajz leči artritis, bolesti srca, alergije, anemiju...
Paradajz je zapravo voće. Štos je u tome što botanika i kulinarstvo drugačije klasifikuju poneke biljke i dok je u većini slučajeva sve jasno i jednima i drugima, tu i tamo nastaje poneki problem. Kažu i da je Eva dala Adamu paradajz, odnosno rajsku jabuku, a bilo to tačno ili ne, paradajz je sigurno rajska namirnica.
Sok kao lek
Paradajz je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donet na područje Španije i Portugalije krajem 15. veka. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv. Danas čini osnovu mediteranske kuhinje, jer se odlično slaže sa brojnim jelima sa testeninom, pirinčem, sirevima, jajima, mesom i ribom.
170
miliona tona paradajza proizvede se godišnje u svetu
Njegova crvena boja potiče od likopena, koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega je za vreme sunčanja poželjno jesti što više ovog povrća. Prema nekim studijama, znatno doprinosi sprečavanju razvoja raka prostate.
Pixabay
Samo 540 ml soka paradajza je dovoljno da organizam dobije visoku dozu likopena. To znači da jedna čaša soka od paradajza dnevno pomaže da ostanete savršeno zdravi.
Zlatna jabuka
Paradajz u evropskoj literaturi prvi pominje italijanski lekar i botaničar Pjetro Andrea Matioli 1544, koji ga je nazvao pomo d'oro, odnosno zlatno voće ili zlatna jabuka, što je i danas jedan od njegovih sinonima. Zanimljivo je da je isprva smatran čisto ukrasnom biljkom, uz bojazan da je čak otrovan, tako da je prošlo još bezmalo dva veka pre nego što se iz bašta uselio u kuhinje.
Zapravo, paradajz sadrži dosta lekovitih materija zahvaljujući kojima i ima antioksidansno i antiseptično dejstvo. Bogat je izvor vitamina A, B6, C, E, K, tijamina, nijacina, magnezijuma, mangana, fosfora i dijetalnih vlakana.
Dobar je čistač organizma i diuretik. Pokazao je delotvornost i u lečenju čireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja. Osim toga, povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.
Paradajz je najdelotvorniji kao sok, pokazala su istraživanja. Kao napitak reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije posoljen, snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku, reguliše varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Takođe, ima nisku energetsku vrednost - samo 2 kcal na 100 grama, što ga čini odličnom namirnicom za mršavljenje.
Zanimljivo je da je paradajz zdrav ne samo u sirovom nego i u kuvanom obliku, jer termička obrada povećava količinu likopena koju telo može da apsorbuje.
Pixabay
Kečap i senf
Paradajz je apsolutno glavni "sporedni" sastojak u bezmalo svemu, bilo da se koristi sirov ili tek malo preliven magičnim maslinovim uljem kao prilog i salata, pire ili sos za pastu, a ni arome grilovanog i pečenog paradajza nisu za potcenjivanje. Osušen na suncu i usoljen izvrstan je dodatak salatama i jelima od testenine.
Nema sumnje da su vam bake kuvale sok od paradajza i govorile vam koliko je zdrav, kao i da mnoge domaćice i danas više vole da to rade same, kako bi bogat sadržaj ove biljke sačuvale i za zimu.
Ipak, nesumnjivo najpoznatiji proizvod od paradajza je kečap, sos koji je originalno nastajao u Kini, Maleziji i Singapuru u 17. veku. U Evropu su ga doneli engleski istraživači, a popularizovali su ga Amerikanci, sipajući ga preko manje-više svega što im se nađe na stolu.
Pixabay
Koktel "Bladi Meri"
Prema jednoj legendi, originalni koktel "Bladi Meri" napravljen je od podjednake količine soka od paradajza i votke, a korišćen je u prvo vreme kao lek za mamurluk.
Sastojci: 90 ml soka od paradajza, 40 ml votke, 15 ml soka od limuna, nekoliko kapi tabasko sosa, biber, so, kora limuna, celer.
Priprema: Šejker dopola napunite kockicama leda, dodajte votku, sok od paradajza, limunov sok, nekoliko kapi tabasko sosa, so, biber, prstohvat narendane kore limuna. Blago se protrese, pa se koktel ulije, bez leda, u visoke čaše u kojima se nalaze kockice leda. U čaše se stavi struk celera.
Pixabay
Meksička salsa
Ljuti meksički sos, omiljen među onima koji vole da dodaju malo "vatre" u svoj obrok, tradicionalno se pravi u kamenom avanu sa tučkom, ali blenderi su danas više u upotrebi, pa vam ih i mi preporučujemo.
Sastojci: 2 paradajza, 5 suvih čili paprika (ili kašika izmrvljenih čili paprika, koje možete naći u marketima), serano papričica, čen belog luka, crveni luk srednje veličine (3/4 luka iskoristite da izmiksate sa ostalim sastojcima, a 1/4, iseckanu, dodajete na kraju), manji korijander, iseckan, pola kašičice soli.
Priprema: Stavite paradajz, čili paprike i serano papričicu u šerpicu sa vodom da se kuvaju na srednjoj temperaturi 5 do 10 minuta. Izvadite paradajz i papričice iz vode i stavite u blender sa ostalim sastojcima (osim korijandera i 1/4 iseckanog luka, koju ste odvojili sa strane). Sve dobro usitnite dok ne dobijete tečnu smesu. Sipajte je u posebnu posudu, dodajte luk, korijander, posolite i sve dobro izmešajte.