KAKO PREPOZNATI PRAVI MED? Imamo dve vesti: lošu i manje lošu!

Imamo dve vesti za ljubitelje meda, jedna je loša, a druga - manje loša.

Loša vest je da laik falsifikovani med teško može da prepozna. U tegli na rafu prodavnice, pogotovo. Tu može da bude sumnjiv samo viskozitet, odnosno gustina meda. Ako je redak, zaobiđite tu marku.

Malo je lakši posao kod kuće, kada se tegla otvori. Lipov med, recimo mora da jako miriše, kao da ste ispod lipe. Ako nije tako onda je, u najboljem slučaju, mešani.  

 

Gustina meda mora da je takva da med koji "curi" mora da ide u tankoj neprekidnoj niti, a ne da kaplje, odnosno ide u mlazevima.

Generalni test je parče hleba. Ako je med dobar, hleb će ga upiti i površina parčeta će izgledati "sasušeno". Ako je površina "masna" i med se više razliva nego upija, s medom nešto nije u redu.

I na kraju, svi znamo da se med "steže", odnosno kristališe. Med od uljane repice (da, taj verovatno nikada niste ni videli, a najbogatiji je polenom) se stegne već pet dana od vrcanja. To je, međutim odlika samo pravog meda, dok se veštački med ne steže. No, i pored ove osobine niko ne želi da kupi kristalizovani med i sam ga "otopi" u toploj vodi.

Stigli smo i do "manje loše vesti". A ta vest je da i kod konzumiranja falsifikovanog ili "dorađenog" meda uglavnom ne rizikujete zdravlje.