KRALJICA POVRĆA: Paprika je pravi eliksir zdravlja i lepote!

Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata ili malena prgava papričica, sastavni su deo svake kuhinje. Paprika je nezaobilazan sastojak i vegetarijanskog menija, ali i brojnih jela sa mesom. Bez obzira na boju, oblik ili veličinu, paprika je pravi eliksir zdravlja i lepote. Zahvaljujući vitaminima C, A i E, ona istovremeno usporava starenje, stimuliše probavu, čuva elastičnost kože i održava vitku liniju. Dragoceni sastojci koje paprika poseduje na organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak.

Istorijski ostaci iz Perua ukazuju na to da su se u Srednjoj i Južnoj Americi konzumirale još pre 9.600 godina. Kolumbo ih je doneo u Evropu 1493, gde su se vrlo brzo proširile i bile kultivisane. Danas se u svetu uzgaja oko 50 sorti paprika.

Sastav i lekovitost

Sto grama sveže crvene paprike sadrži 92 odsto vode, 6 grama ugljenih hidrata, 0,99 grama belančevina, 0,3 grama masti i 1,2 grama dijetetskih vlakana.

Paprika je izvrstan izvor vitamina A, C i B6, a dobar izvor dijetalnih vlakana, vitamina B2, B3, B5, B9, vitamina K, mangana i magnezijuma. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala.

Paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže i preko 30 nutrijenata iz grupe karotenoida. Sinergija vitamina C i A, kao i karotenoida likopena daje paprici antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice.

Zaštitnica vida

Paprika je bogata karotenoidom zeaksantinom, koji je izuzetno važan za zdravlje očiju. Smatra se da kod ljudi sklonih makularnoj degeneraciji vidljivo utiče na prevenciju gubljenja vida, a takođe pomaže i kod postojeće bolesti.

Zeaksantin snažnim antioksidativnim dejstvom sprečava oštećenje oka - štiti ga od štetnog (plavog) spektra UV zraka, pogotovo za vreme jakog zračenja sunca. Vitamin A u paprici takođe pomaže zdravlju očiju i u prevenciji noćnog slepila.

Manji rizik od raka

U jednoj studiji praćena je grupa muškaraca kako bi se pronašla veza između visokog unosa vitamina C, odnosno zelene paprike, i smanjenog rizika od raka prostate. Rezultati su pokazali da je kod ispitanika čija je ishrana obilovala zelenim paprikama i brokolijem uočena ređa pojava ove bolesti.

  
Komponentama iz paprike - likopenu, beta-karotenu, vitaminu C i A i retinoidima pripisuje se sposobnost da značajno smanje rizik od raka prostate. Preliminarna istraživanja pokazuju da paprika ima određena antikancerogena svojstva koja bi mogla da deluju u prevenciji raka jednjaka i želuca.

Moć vitamina C

Paprika sadrži čak 300 odsto dnevnih potreba za vitaminom C. Vitamin C važan je za proizvodnju kolagena, proteina potrebnog za održavanje elastičnosti krvnih sudova, kože, kostiju i organa. Redovno unošenje hrane bogate ovim vitaminom jača imunitet, neutrališe štetne radikale i smanjuje rizik od mnogih bolesti.

Za lepu kosu i kožu

Vitamini, gvožđe i beta-karoteni iz paprike odgovorni su za kontrolu proizvodnje melanina, pa se paprika preporučuje osobama svetle puti i svima koji imaju problem s hiperpigmentacijom kože. Ujedno, paprika na prirodan način deluje u zaštiti kože od bora, oštećenja i starosti, zahvaljujući snažnim antioksidativnim svojstvima.

Zbog antibakterijskog dejstva, korisna je i u spoljašnjoj primeni, u obliku maski za kožu kojima mogu da se tretiraju akne.

Za sjajnu i zdraviju kožu možete da napravite masku od sveže ili sušene paprike, pomešane s jednom kašikom meda. Nanesite je na lice i dekolte i ostavite 20 minuta, a potom isperite mlakom vodom.

Ova namirnica je odlična i za negu kose. Sadrži vitamin B6, koji sprečava gubitak kose, i veće količine gvožđa, zaslužene za bolju cirkulaciju vlasišta, koje podstiče i rast kose.

Ublažava PMS

Prirodni sastojci kojima paprika obiluje pomažu u smanjivanju anksioznosti, posebno one vezane uz PMS. Štite organizam od posledica stresa, ublažavaju nesanicu, loše raspoloženje i bezvoljnost.

Vitamin B6 učestvuje u proizvodnji "hormona sna" melatonina, ali i serotonina, "hormona sreće", te će vam paprika, osim što je ukusan obrok, obezbediti i dnevnu dozu opuštanja.

Idealna za dijete

Zbog minimuma kalorija i bogatstva vitamina i minerala, paprika je dobrodošla u svakoj vrsti dijete. Nedavna istraživanja pokazuju da crvena paprika aktivira termogenezu (proizvodnju toplote) i tako podstiče sagorevanje kalorija. 

Veruje se i da je paprika, a posebno ljuta papričica, savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka.

Može da se jede sveža, kada je i najhranljivija, a dobro je kombinovati je sa maslinovim uljem, jer se tako bolje apsorbuju pojedini nutrijenti. Budući da se radi o namirnici mediteranske kuhinje, dobro se slaže sa crnim i belim lukom, tikvicama, plavim patlidžanom i, naravno, maslinama. Može da se bari, peče, melje, suši, puni, pravi ajvar, pinđur, i kiseli za turšiju.

Ljuto, ljuće, najljuće

Čili i feferoni su ljute papričice iz porodice Capsicum. Popularne su zahvaljujući svom ljutom ukusu, koji je neizostavan deo mnogih jela i umaka. Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Što više kapsaicina sadrži, to je paprika ljuća.

Veliki ljubitelji papreno ljutih jela su Indijci, Vijetnamci, Meksikanci i Mađari. Većina ljudi ipak voli umereno ljuti ukus koji otvara apetit, ubrzava peristaltiku creva i pomaže varenje. Takođe, kapsaicin ima antiseptičko dejstvo i povećava nivo histamina u krvi.

RECEPTI:

Meksička čorba

Sastojci: 3 crvene paprike, ljuta papričica, 3 paradajza, crni luk, kašika maslinovog ulja, 2 kašike brašna, litar pilećeg bujona, so, biber, veza peršuna
Priprema: Na zagrejanom ulju propržite crni luk, smanjite vatru, dodajte iseckane paprike i papričicu i lagano dinstajte dok ne omekšaju. Dodajte brašno i pržite dva minuta neprestano mešajući da ne zagori. Postepeno dodajte pileći bujon, paradajz, so i biber. Kada provri, kuvajte još 20 minuta na laganoj vatri, povremeno mešajući. Sklonite sa šporeta i pustite da se ohladi, pa izmiksajte dok ne dobijete glatku smesu. Zatim ponovo vratite na šporet, dodajte peršun i neka kratko provri još jednom.

Paprike sa kozjim sirom

Sastojci: 8-12 mini slatkih paprika, pola šolje mekog kozjeg sira, začinsko bilje - peršun, origano, vlašac ili beli luk, maslinovo ulje, biber i so.
Priprema: Pomešajte sir za začinima i napunite njime očišćene polovine paprika. Stavite ih na nauljeni pleh za pečenje, prelijte s maslinovim uljem i pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni dok ne porumene. Poslužite uz zelenu salatu i dinstanu boraniju.

Hladna čorba

Sastojci: šolja sveže crvene paprike, pola šolje indijskih oraha, pola šolje vode, pola kašičice soli.
Priprema: Navedene sastojke sameljite u blenderu, sipajte u činiju i po želji dodajte naseckanu papriku i peršun.