MOĆNA KELERABA: Jača imunitet, reguliše metabolizam, snižava loš holesterol...

Keleraba ima ukus sličan srcu kupusa, samo što je blaža i hrskavija. Veoma je bogata vitaminom C, antioksidansima i kalijumom, što je čini idealnom u sezoni gripa i prehlade. Keleraba ima minimalno kalorija, a daje osećaj sitosti, jača imunitet, reguliše metabolizam, neutrališe dejstvo slobodnih radikala i snižava loš holesterol.  

Ukusna keleraba je deo porodice kupusnjača, ali osim listova, nema ništa zajedničko sa srodnim lisnatim povrćem. Biljka je neobična zbog stabljike i ploda u obliku jabuke, iz kojeg rastu lisnate peteljke. Naročito je omiljena u Nemačkoj i Indiji, mada se najviše gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle i potiče. Kod nas je iznenađujuće malo ljudi koristi u ishrani, a neki je čak nikada nisu ni probali.

Ova kupusnjača je dobila ime od nemačkih reči "kohl" (kupus) i "rube" (repa) jer podseća na ove namirnice. Može se naći bela, zelena ili ljubičasta, mada je ljubičasta kod nas jako retko zastupljena. Bez obzira što se razlikuju po boji, i ljubičasta i bela su iste kada se oljušte i imaju žućkasto belu srž. 

Naročito je omiljena u Nemačkoj i Indiji, a najviše se gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle i potiče

Dvogodišnja je biljka, ima malo listova, koji su tamne boje i koji se takođe mogu jesti. Najukusnija je mlada keleraba, pa birajte manji plod sa tanjim i neoštećenim listovima. Dostupna je u periodu od novembra do marta, mada se može naći i van sezone. 

 

Vitamini i minerali  

Jedna šolja kelerabe sadrži više vitamina C nego što vam treba za ceo dan - 138 odsto preporučenog dnevnog unosa. Sadrži i vitamine B grupe, a u nešto manjoj količini vitamin A i karoten. Od minerala tu su prisutni bakar, kalcijum, kalijum, mangan, gvožđe i fosfor.  

Ovo ukusno povrće ima malu energetsku vrednost (27 kcal na 100 g) i odličnu zasićujuću moć. Ako ste rešili da počnete ss dijetom, nikako ne zaboravite da je uvrstite u jelovnik.  

Kao i ostalo povrće iz ove porodice, keleraba sadrži fitohemikalije, koje zajedno sa vitaminima štite organizam od štetnih uticaja slobodnih radikala i razvoja karcinoma.  

Lekovita svojstva  

Keleraba pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu lošeg (LDL) holesterola.

  

27 kalorija ima u 100 g kelerabe

Redovna upotreba svežeg ploda poboljšava apsorpciju gvožđa, odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, čime se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni.  

Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. Ako se redovno jede, sprečava pojavu kamena u bubregu, a zahvaljujući kalijumu reguliše krvni pritisak. Preporučuje se i kod opstipacije, a stručnjaci tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva. 

Najukusnija je mlada keleraba, pa birajte manji plod sa tanjim i neoštećenim listovima

 

U salatama i čorbama

Za ovu namirnicu je karakteristično da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer postaje drvenasta, tvrda i neukusna. Najbolje je jesti svežu, i ukoliko nemate problema sa štitnom žlezdom, možete je jesti svakodnevno i pripremljenu na razne načine. 

Ako nemate ideju kako da je servirate, predlažemo salatu od kelerabe i rotkvica, kelerabe i kruške ili prosto napravite ukusnu čorbu. Koristi se i kao začin za hleb i u jelima sa ribom i mesom. Kako god da je spremite, svideće vam se.

RECEPTI:  

Okrepljujuća čorba  

Sastojci: 4 kelerabe (oko 800 g), 800 g belog krompira, 2 šargarepe, so, biber, 100 g svežeg peršuna (ili rukole, bosiljka, celera), limun.
Priprema: Oljuštiti kelerabe, krompir i šargarepu i sitno ih iseckati. Prokuvati vodu, ubaciti usitnjeno povrće, posoliti i kuvati na umerenoj temperaturi oko 15 minuta, u poklopljenom sudu. Oko polovinu povrća ispasirati u supi, a ostatak ostaviti sa strane. Supu začiniti začinom od suvog povrća i pobiberiti. Vratiti cele kockice povrća i servirati u tanjirima, sa peršunom odozgo. Ukrasiti limunom.

Musaka od kelerabe  

Sastojci: 3-4 kelerabe (ukupno oko 800 g), 800 g krompira kuvanog u ljusci, 3 kašike maslaca, 3 kašike brašna, 350 ml mleka, rendani muskatni oraščić, 350 g praške šunke u listićima (ili nekog drugog mesa po izboru, a mogu i pečurke), 100 g rendane gaude, so, biber.
Priprema: Kelerabu oljuštite i isecite na kolutove, kuvajte u kipućoj slanoj vodi oko 10 minuta, pa je dobro ocedite. Vodu od kuvanja ostavite po strani. Krompir oljuštite i takođe isecite na kolutove. Rernu zagrejte na 180 stepeni. Rastopite maslac i lagano propržite brašno. Postepeno dodajte 150 ml vode od kuvanja kelerabe i mleko, pa mešajući kuvajte na laganoj vatri oko 5 minuta. Dobijeni bešamel sos začinite po ukusu solju, biberom i muskatnim oraščićem. Premažite puterom vatrostalnu posudu i sipajte malo pripremljenog sosa. Potom naizmenično ređajte krompir, kelerabu, šunku i bešamel. Završite slojem bešamela. Pospite musaku narendanom gaudom, stavite u rernu i pecite oko 30 minuta.