RAZMIŠLJANJE U SLIKAMA: Autizam funkcioniše po sistemu fioka i redova!

Statistika Evropskog udruženja za autizam govori da na sto novorođene dece ima šest mališana sa autizmom - to bi u statističkom prevodu značilo da u našoj zemlji živi nekoliko desetina hiljada osoba s autističnim spektrom poremećaja, iako zvanični registar još uvek ne postoji. Na Svetski dan autizma, koji se obeležava 2. aprila, stručnjaci opominju da nedostatak razumevanja i podrške otežavaju uključivanje osoba sa autizmom u širu društvenu zajednicu.

Ostrvca inteligencije Neki autisti spadaju u takozvane savante, osobe čiji mozak funkcioniše po principu "ostrvca inteligencije". Takve osobe su izuzetno nadarene za pojedine oblasti, potpuno nezavisno od ostalih, opštih sposobnosti. Talenti mogu biti muzički, likovni, za matematiku, sposobnost pamćenja raznih podataka, određivanje datuma, reproduciranje reči na nepoznatom jeziku i slično.

Ovaj složeni razvojni poremećaj, koji se obično javlja tokom prve tri godine života, prvi put je zabeležio psihijatar Lio Kener 1943. godine, a kod nas je uočen 60-tih godina prošlog veka.

Dijagnoza autizma se postavlja na osnovu posmatranja ponašanja. Ukoliko su prisutni problemi u komunikaciji, kako verbalni tako i neverbalni, problem u socijalizaciji u vidu nerazumevanja tuđih postupaka i svojevrsna krutost i nefleksibilnost u ponašanju, ponavljanje istih pokreta, reči i interesovanja, onda se sa sigurnošću može reći da se radi o autizmu.

Fioke i redovi

Deca vole da im je režim dana nepromenjen, a ako neko pokuša da uvede novinu, to mora da radi krajnje postepeno. Kada zahtevate nešto od njih, uputstva treba da budu kratka, jasna i obavezno slikovita, kao i raščlanjena na sastavne delove, jer ova deca obožavaju detalje. U protivnom, možete samo da ih zbunite.

2. april je Svetski dan autizma

Zaboravite na improvizaciju i dvosmislenost, sve što im se kaže shvataju doslovno. Funkcionišu po sistemu fioka i redova, vole organizaciju, red i slike, te se zbog toga često kaže da je autizam - razmišljanje u slikama.

Nije mentalna bolest

Mnogi stručnjaci veruju da ovaj složeni problem nije izazvan jednim jedinim uzrokom, ali se veruje da genetski i faktori okruženja igraju ulogu u njegovom nastanku. Ono što se danas se sa sigurnošću može reći jeste da autizam nije mentalna bolest (inteligencija ostaje, ali je moguće izmeriti samo neverbalnim testovima), niti da nastaje zbog emocionalne lišenosti i stresa.

S druge strane, rana dijagnostika (koja često izostaje), tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom. Tako im se može pomoći da razviju svoje socijalne i komunikativne veštine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji život.