BUDITE OPREZNI! Koliko voća zaista smemo da jedemo?

Pa, da li je dobro za nas da jedemo dosta voća? 

 - Glavna zabrinutost kod preteranog unosa voća je prirodan šećer. Dok voće uglavnom sadrži dosta šećera, istraživanja konstantno povezuju konzumaciju celog ploda sa smanjenim rizikom za razvoj gojaznosti i drugih metaboličkih bolesti  -  ističe doktor Robert Lustig, autor knjige o ishrani pod nazivom "Fat Chance". 

Voće takođe sadrži i druge sastojke koji ublažavaju rizik od šećera, piše "Tajm" (Time). 

Kako objašnjava stručnjak, ono sadrži rastvorljivo i nerastvorljivo vlakno. Zajedno, ove dve vrste vlakana formiraju neku vrstu "rešetke" u unutrašnjoj strani dudoenuma u tankom crevu. "Rešetka" sprečava da se znatan deo šećera voća apsorbuje ranije tokom procesa varenja. 

JEDU VAM SE SLATKIŠI? Pet čudnih stvari koje radi svako ko je pod stresom!

 - Poput zaustavljanja talasa cunamija, praveći podvodni zid, ova barijera ograničava apsorpciju šećera tako da ne opterećuje jetru -  objašnjava Lustig. 

Osim što pomaže u kontroli apsorpcije šećera iz voća, kombinacija rastvorljivog i nerastvorljivog vlakna iz cele voćke takođe podstiče varenje.. 

 "Vaše crevo signalizira mozgu da ste siti kada ono što ste pojeli napuni vaš treći deo tankog creva - ileum. Tada vlakna pomažu molekulima hrane da popune brže ileum, zbog čega ćete se brže osećati sitim, u odnosu na to kada biste jeli hranu bez vlakana." 

Ipak, preterana konzumacija voća ima svoje loše strane. Preterani unos svežeg voća može da izazove dijareju.