NEMA PEKMEZA BEZ ŠLJIVA: Slatki sočni plodovi jačaju srce i imunitet i regulišu probavu!

Srbija je zemlja šljiva, a baš one se nalaze na vrhu liste najjačih antioksidanasa, barem kada je reč o voću. Njeni slatki sočni plodovi ne samo što će vas zasititi, osvežiti i dati vam energiju već će se pobrinuti i za vaše zdravlje. Šljiva nam pomaže kod poteškoća s koncentracijom, jača srce i imunitet i reguliše probavu. Uz sve to, možemo da uživamo u njenim svežim i suvim plodovima, u ukusnom džemu i kompotu, ali i u dobroj domaćoj rakiji.

Ovo koštunjavo voće potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku, kada je krasila viseće vrtove Vavilona. U stari Rim je došla iz Sirije, gde su je konzervisali sušenjem, a zapadna Evropa je upoznala ovu voćku zahvaljujući krstašima. Danas se uzgaja preko 2.000 vrsta šljiva, među kojima su kod nas najpoznatije džanarika i požegača.

Obilje vlakana

U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i jedanaest grama ugljenih hidrata. Preostali deo otpada na vlakna i belančevine.

Od vitamina ima najviše beta-karotena (provitamin A), vitamina C, vitamina E, folne kiseline, nijacina i vitamina B6, te obilja minerala: prvenstveno kalijuma, zatim fosfora, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, gvožđa i bakra.

Šljive imaju nisku energetsku vrednost, samo 46 kalorija u 100 grama, oko četiri puta manju od hleba. Prijatan ukus šljive potiče od dobrog odnosa šećera (pet različitih vrsta) i voćnih kiselina.

Lekovito dejstvo

Vitamin C u šljivi doprinosi boljoj apsorpciji gvožđa u organizmu, te se plavi plodovi preporučuju osobama koje pate od anemije. Ovaj vitamin pomaže i u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, šloga, kao i nekih vrsta kancera.

Dijetetska vlakna koje šljiva poseduje takođe su izuzetno važna jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju. Šećerni alkohol, poznat kao sorbitol, takođe se nalazi u šljivama, a koristi se kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabetičare, ali i za druge osobe koje paze na unos šećera.

Protiv bora Vitamin E i beta-karoten iz ovog voća štite ćelije od slobodnih radikala i sprečavaju gubitak elastičnosti kože, usporavaju pojavu bora i ostalih znakova starenja. Dobro operite tri veće šljive, uklonite koštice i ispasirajte voće. Stavite na očišćeno lice, koje ste nekoliko minuta ranije parili nad vrelim čajem, i ostavite da deluje 20 minuta. Isperite mlakom vodom i stavite kremu za lice. Efekat je jači ako šljivama dodate kašičicu meda. Masku stavljajte dva puta nedeljno i koža će biti svežija, čistija i sjajnija.

Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem nalazi baš šljiva, dok suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidantnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže šljive.

Velike količine antioksidansa flavonoida i fenolnih jedinjenja iz šljiva zaslužne su za očuvanje koštane mase, a tu je i mineral bor, koji aktivno učestvuje u očuvanju hrskavičnog tkiva i gustoće kostiju. Sve ovo je čini idealnom hranom tokom menopauze.

Stručnjaci takođe tvrde da plavoljubičaste namirnice sadrže jedinjenja koja smanjuju izlučivanje histamina, a čije povišene vrednosti mogu da uzrokuju nesanicu i poremećaj raspoloženja.

Sveže ili u tegli

Najzdravije su kada se jedu sveže, ali ni u suvom ili kuvanom obliku ne gube mnogo na lekovitosti. Najpoznatiji zaštitni znak bakine kuhinje je pekmez ili džem od šljiva, a kuvana u vodi ili vinu s dodatkom šećera, kore od pomorandže ili limuna i začina može da bude izvrstan kompot.

Odlična je u kombinaciji s različitim vrstama testa, od pita, preko savijača, do knedli od krompira. Gušći umak od propasiranih kuvanih šljiva sa šećerom, cimetom i muskatnim oraščićem poslužite sa sladoledom od vanile.

U slanim jelima najviše se koriste suve šljive, posebno u kombinaciji sa svinjetinom, junetinom i živinskim mesom. Svinjetinu i pile ili ćurku možete puniti ili obložiti šljivama, dok će dinstanoj junetini sos od šljiva dati dodatnu punoću.

RECEPTI:

Brzi kolač

Sastojci: 1 kg šljiva, 2 šoljice šećera, vanilin-šećer, 2 šolje brašna, 2 šoljice kokosovog brašna, 2 šoljice ulja, prašak za pecivo, prstohvat soli, 6 dl soka od jabuka, 1,5 dl mleka, narendana kora limuna.
Priprema: Očišćene šljive pospite šećerom i zapecite u rerni 15 minuta. U međuvremenu promešajte sve suve sastojke, dodajte tečne i umutite žitko testo. Izlijte testo u podmazan pleh, izravnajte, poređajte šljive odozgo i ispecite na 180 stepeni. Kad se kolač ohladi, možete da ga prelijete ulupanom slatkom pavlakom.

Džem sa rumom i cimetom

Sastojci: 5 kg šljiva, 1,5 kg šećera, kesica cimeta u prahu, 2 dl ruma.
Priprema: U veću posudu poslažite naizmenično šljive bez koštica i šećer. Pospite cimetom i prelijte rumom, pa stavite u rernu da se peče na srednjoj temperaturi 3-4 sata. Sipajte u zagrejane tegle i ostavite da se ohladi i zatvorite. Na površini će da se uhvatiti tanka korica, ali je dobro i da sipate oko 1 cm šećera kao dodatnu zaštitu.

Bombice sa suvim šljivama

Sastojci: 300 g suvih šljiva, 200 g otopljene crne čokolade, 100 g oraha, 2 kašike ruma, 3 kašike ulja.
Priprema: Suve šljive iseckajte i poprskajte rumom, ostavite da malo odstoje, pa ih sameljite u blenderu. Ako su suviše tvrde, dodajte još ruma. Orahe iseckajte, 100 g čokolade otopite. Pomešajte sve sastojke i oblikujte bombice. Za glazuru na pari otopite crne 100 g čokolade i 3 kašike ulja, pa prelivajte svaku bombicu. Možete poprskati i sa malo mlečne čokolade da dobijete šare, recimo štraftice.