DA LI JE LJUBAV SUDBINA ili veština koja zahteva rad, trud i znanje?

Mada bi ljubav trebalo da bude jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati niti joj tražiti razlog, često je tumačimo i tragamo za poreklom tog uzvišenog osećanja. Romantično-fatalistička predstava kaže da se ljubav slučajno javlja između dvoje ljudi, pa je potrebno samo da se čeka da se pojavi onaj pravi, jer sigurno negde postoji i isto tako čeka. A ukoliko ga ne nađemo, onda je sudbina tako htela i tu se ništa ne može. Drugi su skloniji da preuzmu odgovornost, uključujući i za izbor partnera, verujući da smo, ipak, sami krojači sopstvene sreće. Da li je ljubav sudbinski zapis ili umeće, pokušava da rasvetli psihoterapeut Aleksandra Janković.

- Zaljubljenost ipak mora da sadrži neki faktor odozgo, a na nama je da otvorimo oči i primetimo dotičnu osobu oko nas, pronađemo nekog ko nam je interesantan, a ne samo privlačan. Sve dalje šta ćemo uraditi posle tog slučajnog, sudbonosnog susreta zavisi od nas - smatra psihoterapeut.

NE, NIJE ZBOG USAMLJENOSTI: Otkriven pravi razlog zbog kojeg ostajemo u TOKSIČNIM VEZAMA!

Pogrešan način da se stvore emotivne prilike je ići u "lov" na kandidata ili kandidatkinju po svaku cenu, jer to po pravilu uopšte ne uspeva, nadovezuje se naša sagovornica.

- Zato što pod pritiskom sopstvenih očekivanja ne možete ni da se opustite. Važna je unutrašnja spremnost da napravite komunikaciju, da nekoga upoznate, da vam bude zanimljiv... Možete da sretnete čoveka svog života u liftu, na ulici... zaista svugde. Važno je da se ta prilika ne propusti, u smislu da ostanete u kontaktu sa osobom za koju ste primetili da vam je zanimljiva, a da i sa njene strane očigledno postoji neka vrsta interesovanja. Preporuka je, takođe, da se ne ide odmah sa ogromnim ciljevima, da se ne puca visoko, već prednost treba dati upoznavanju. Nikad ne znate šta će od toga da ispadne, ali u svakom slučaju može da ispadne lepo druženje, pa onda, tokom vremena, možete nadograđivati odnos. Ono što se odmah pretvori u aferu, avanturu, nažalost se obično vrlo brzo i završi - sugeriše Aleksandra Janković.

Informer

Kako zračiš, tako privlačiš

Teorija da je partner naša sudbina naslanja se delimično i na osnove zakona privlačenja, po kojem vrsta naših misli privlači određene ljude i situacije u naš život. Ukratko, "kako zračiš, tako privlačiš".

- To je prilično normalno, jer ono što vi emitujete ima odjeka kod druge osobe. Kaže se "sličan se sličnom raduje", u smislu bazičnih opredeljenja, interesovanja i vrednosnog sistema. Međutim, vrlo često se i suprotnosti privlače, postoje parovi koji nisu vezani po principu sličnosti, već su kompatibilni, a po svojoj prirodi prilično različiti. I to isto tako može vrlo lepo da funkcioniše, recimo jedan zakoči kada drugi preterano besni ili hoće nešto što je nemoguće. U principu, svako tačno bira onu polovinu koja mu treba. Mada je mnogo lakše da izaberete sebi najsličniju osobu, ima ljudi koji vole izazove, svojevrsno uzbuđenje, pa biraju osobu koja je direktno različita od njih, a onda se to pretvori u neku borbu i to je ono što njih ispunjava. Jednostavno, nema pravila - objašnjava psihoterapeut.

Postoji i ideja o "lekovitoj ljubavi". Partnera biramo po tačno utvrđenoj formuli koja će nam pomoći da izlečimo emotivne povrede iz detinjstva.

- Naš prirodni, zdravi narcizam nalaže da nađemo nekoga ko liči na nas, bez obzira na to koliko sebi zameramo ovo ili ono, a izbor partnera zaista ima veze i sa roditeljima. Znate kako nekad možete da čujete "izabrala sam čoveka koji liči na mog tatu", koji je "isti moja mama" ili potpuno suprotno od toga, i to se dešava, ali to je model koji kod njih uvek izaziva interesovanje. Kao što, po pravilu, interesovanje nikad neće izazvati neko ko istupa iz tog okvira. Ljubav je, inače, nešto što bi uvek trebalo da bude lekovito. Ako postoje nerešeni i problematični odnosi sa primarnim roditeljskim figurama, mi kao da biramo upravo onu figuru za kojom smo celog života čeznuli, kao da ćemo popraviti svoje iskustvo i konačno dobiti ljubav koju očekujemo. Onima koji su imali skladne odnose u tom smislu je mnogo lagodnije - naglašava naša sagovornica.

Informer

Trening za maraton

U iščekivanju savršenstva i gospodina/gospođe "Pravog/e" često se dešava da odbacimo nekoga koga bismo vremenom mogli da zavolimo i ostvarimo vrlo dobru, kvalitetnu vezu.

- Ljudi su postali prilično egocentrični, te treba voditi računa da u odnosu sa drugom osobom ništa nije dato samo od sebe. Ne može ta osoba da bude savršena, ne može da bude čovek mog života ako ja ništa ne uradim da to postane. Veoma je važno stalno razmišljati o tome "šta mi radimo u tom odnosu". Jer ako postavite stvari tako da je ta osoba na testu ili probi po sistemu "ako ovo ne uradi, nije onaj pravi", "ako mi ne pročita misli, nije onaj pravi", na kraju ćete doći u situaciju da niko nije pravi, okrenućete se i otići. Pitajte se "šta mi kod ove osobe odgovara", "šta bi u tom odnosu moglo da bude dobro" i "šta ja mogu da uradim". To ne znači da treba da se prostrete i budete žrtva, nesnošljiva i sebi i drugima, ali ako postoji elementarna saglasnost, uvek treba videti šta može da se izrodi i produbi - savetuje Aleksandra Janković.

TREĆI PONEDELJAK JE SAMO PREVARA: Ovo više nije najdepresivniji dan u godini?

Erih From je govorio da je ljubav umeće koje zahteva rad, trud i znanje. Pitamo našu sagovornicu šta bi u ovom slučaju predstavljalo znanje.

- Moj životni stav je da se ljubav trenira. Ljubav je znanje, kao iskustvo. Ako prestanete i odustanete da radite na svojoj ljubavi, ona će u jednom trenutku da dođe u krizu, jer ste povukli sve investicije, nema više tog zračenja, a zauzvrat ćete dobiti isto to... i onda ste u problemu. Ljudima je lako da održavaju tu vrstu "vežbe" sa decom, to im je prirodno; bez obzira na to što vas dete probudi u tri ujutru kad ga boli zub, vi ćete ustati i ispuniti sve njegove potrebe žrtvujući dobar san i odustajući od ličnog egocentrizma. Ljubav je po pravilu i to znanje, saznanje o drugom koje niko ne svetu ne zna osim vas. U ljubavi otkrivate neke strane druge osobe, čitav jedan mikrosvet u koji ulazite i koji može da bude jako oplemenjujući za vas. I na kraju, to je vrlo važno i za drugu osobu, jer zna da više nije sama - pojašnjava psihoterapeut.