Foto:
Magazin
HVALITE TRUD, A NE USPEH! Bezbolan povratak u školske klupe!
Nova školska godina samo što nije počela, a sa njom i obaveze, novo gradivo i mnogo nepoznatog koje treba saznati i naučiti. Za prvake, ali i za đake viših razreda, važno je da steknu radne navike i nauče da uče. Kojom brzinom će dete steći radne navike najviše zavisi od roditelja i njihovog ponašanja, kaže psihoterapeut Marija Benin. Ipak, treba biti obazriv, jer dete ne sme da oseća pritisak, da pomisli da vam je škola važnija od njega.
IZBACITE DECU NAPOLJE! Stručnjaci upozoravaju: Školarci su nedovoljno aktivni, vratite ih igri u prirodi!
Samouverenost
- Za razvijanje radnih navika kod deteta ključnu ulogu igraju samopouzdanje, motivacija i koncentracija. Kada je reč o samopouzdanju, zadatak roditelja je da u toploj, podržavajućoj atmosferi pomogne detetu da razvija sposobnost da odlaže zadovoljenje potrebe, da postavlja jasna pravila i granice detetu i da ih se strogo pridržava, da reaguje odmah čim dete počne neprikladno da se ponaša, da koristi odgovarajuće metode, kao što su ukor, dodeljivanje zadataka u kući, kazne i slično - kaže Marija Benin.
Informer
Prema njenim rečima, nesigurna deca bez samopoštovanja jesu ona koja odrastaju uz preterano zahtevnog roditelja koji insistira na školskom uspehu po svaku cenu, kao i onog koji je preterano zaštitnički nastrojen, te sve radi umesto deteta i ne postavlja granice.
Kako se uči?
Efikasnije se uči svaki dan jedan sat nego svaki treći dan po tri sata. Ako se tokom dana uči nekoliko predmeta, treba početi s onim težim i manje zanimljivim.
- Treba učiti predmete koji su toga dana bili u školi. Ako se istog dana uradi domaći, ponovi gradivo i nadopuni znanje iz beleški ili udžbenika, gradivo će se naučiti brže i lakše. Kada taj predmet opet dođe po rasporedu, gradivo je potrebno samo kratko ponoviti. Dobro je podsticati dete na učenje s olovkom i papirom, da nakon prvog čitanja zabeleži osnovni pojam ili nekoliko njih. Postavljanje pitanja je takođe dobra metoda tokom učenja, jer na taj način dete lakše razume gradivo, uočava bitno i priprema se na moguća pitanja učitelja, a glasno prepričavanje lekcije daje uvid u razumevanje pročitanog - navodi Marija Benin.
Realna doza izazova
Prema njenim rečima, nesigurna deca bez samopoštovanja jesu ona koja odrastaju uz preterano zahtevnog roditelja koji insistira na školskom uspehu po svaku cenu, kao i onog koji je preterano zaštitnički nastrojen, te sve radi umesto deteta i ne postavlja granice.
- Važno je naglasiti da postoji unutrašnja i spoljašnja motivacija. Kod dece koja kreću u prvi razred unutrašnja motivacija nije dovoljno razvijena, pa se roditeljima preporučuje da podstiču dete na rad i postepeno razvijaju unutrašnju motivaciju - objašnjava naša sagovornica.
MANJE SOLI, VIŠE ZDRAVLJA! Višak natrijuma u ishrani rizik za INFARKT I ŠLOG!
Njihov zadatak je da postavljaju zahteve koji su ostvarivi, odnosno u skladu sa uzrastom deteta i njegovim sposobnostima, zahtevi koji su izazovni, ali ne i preplavljujući (koji će frustrirati i blokirati dete), da ne dopuste da dete izbegava odgovornost, da ga ohrabruju, da objasne da su greške i neuspeh prilika za učenje, da hvale i nagrađuju uloženi trud, a ne ocenu.
- Ukoliko je dete zaista učilo ali zbog treme nije dobilo dobru ocenu, u tom slučaju bi roditelj kaznio dete zato što je imalo tremu. S druge strane, ukoliko je školarac dobio dobru ocenu zato što je prepisivao a ne učio, nagrađivanjem bi se zapravo nagradilo nepoželjno ponašanje i na taj način bi se samo potkrepilo - naglašava psihoterapeut.
Pozitivan primer
Opšte je pravilo da većina dece može da održi dvostruko više minuta pažnje od broja svojih godina.
Informer
- Roditelj pomaže u razvoju koncentracije ukoliko detetu omogućuje zadovoljavanje fizioloških potreba (san, jelo...), ukoliko mu stvara pogodnu atmosferu za učenje, uključuje dete u svakodnevne kućne aktivnosti, podstiče ga da dovršava svoje aktivnosti, podstiče dete u igrama koje razvijaju koncentraciju kao što su slagalice, nalaženje razlika na slikama, igranje karata, monopola, rešavanje rebusa i slično - sugeriše Marija i naglašava:
- U domu u kome nema nijedne knjige ili gde roditelji sami ne čitaju teže je naučiti dete da uči i čita. Bitno je da se i sami ponašamo i težimo onim osobinama koje želimo da razvijemo kod svoje dece, jer pozitivan primer je najbolji učitelj. Detetu koje voli da čita školske obaveze su mnogo lakše nego onima koji nisu razvili tu naviku i ljubav.
Mala pomoć
Zainteresovanost roditelja za domaće zadatke deteta deluje na njega stimulativno, ali je najbitnije da podstičete i hrabrite mališana da radi samostalno, dodaje naša sagovornica.
- svakodnevno proveravajte da li dete ima nešto za domaći
- upozoravajte kada je vreme za započinjanje učenja i domaćih zadataka
- zajedno s detetom pročitajte uputstva i proverite da li je ono razumelo šta treba da uradi
- ukoliko je potrebno, rešite jedan primer zadatka sa detetom
- pomozite detetu da podeli zadatke na manje delove
- ohrabrite i pohvalite trud deteta
- zajedno sa detetom napravite dnevni plan aktivnosti tako da ukupno vreme za učenje bude maksimalno jedan i po sat. Veoma je važno da dete zna kada je vreme za jelo, učenje, igru, spavanje...