Foto:
Magazin
ZAŠTO SE PREJEDAMO? Zadovoljstvo, zaborav ili oslobađanje od tenzije?
Kada su jednog stogodišnjaka pitali u čemu je tajna dugovečnosti, odgovorio je: "Uvek sam jeo toliko da u stomaku ostane mesta za još." Mnogi od nas rade upravo suprotno - prejedamo se do pucanja! Zašto? Osim relativno bezopasnih vrsta prejedanja, poput one iz dosade, umora ili stresa, postoje i one koje su usko povezane s ličnim nezadovoljstvima, prejedanje iz takozvane emotivne gladi čiji uzroci ne leže u ljubavi prema hrani, kaže mr Anđelka Jelčić, specijalni pedagog i porodični savetnik savetovališta "Ekvilibrijum". Uzimanje hrane vas neće učiniti srećnim, ali razmatranje veze između vaših emocija i hrane hoće.
BIZARAN TREND STIGAO I U SRBIJU! Kupuju odeću, nose je sa etiketom, pa vraćaju u prodavnicu
Frižider kao pometen
Ljudi se prejedaju zbog brojnih razloga, hedonizma, dosade, zbog toga što koriste veće tanjire (u kojima obroci izgledaju manji), jer su im grickalice i slatkiši uvek nadohvat ruke, uz omiljenu seriju ili surfovanje netom jede se mehanički, bez svesti o količini unete hrane... Neki jedu da bi osetili zadovoljstvo, ostvarili zaborav, oslobodili se tenzije...
Informer
Fizička ili emocionalna glad?
Za razliku od fizičke gladi koja se javlja postepeno, emocionalna ima tendenciju da se javi brzo i da budi osećaj hitnosti, odnosno potrebu da je što pre zadovoljimo, jer se osećamo kao da ne možemo da izdržimo. Najviše se vezuje za želju za nekom specifičnom hranom, i to najčešće nezdravom, brzom hranom, dok će fizički gladna osoba obično pojesti bilo šta samo da bi je zadovoljila. Kod emocionalne gladi nećete osećati krčanje creva ili prazninu (kao kad ste fizički gladni), već ova vrsta gladi obično započinje tako što osoba pomisli na nešto što joj se jede, nakon čega oseća želju za tom određenom hranom.
Odnos prema hrani pokazuje kakav odnos imamo prema sebi, smatraju psiholozi. Ako smo zadovoljni sobom, onda nam zadovoljstvo koje hrana pruža neće biti toliko potrebno. Ako je suprotno, pokušaćemo da nezadovoljstva kompenzujemo zadovoljstvom koje donosi hrana.
- Kompulzivno ili kako se često naziva emocionalno prejedanje je težak, potencijalno životno ugrožavajući, ali i izlečiv poremećaj ishrane. Karakterišu ga povezanost tri ili više karakteristika - unošenje hrane je veoma brzo, hrana se unosi do osećaja neprijatnosti, prepunjenosti, unose se velike količine hrane iako osoba ne oseća glad, obedovanje se skriva od drugih zbog stida, osoba oseća kao da se gadi sebi samoj, prisutna su osećanja depresivnosti i visok stepen krivice - navodi mr Anđelka Jelčić.
Često će okolina, ne znajući da je u pitanju poremećaj ishrane, zbijati šale, zapitkivati neprijatna pitanja "gde ti stane sva ta hrana", "kako tako brzo jedeš", "čistiš kao usisivač/metla"...
- Iskustvo ovakvih reakcija i etiketiranja od strane drugih dovešće do toga da osoba postane još više povučena, da planira svoje epizode prejedanja u izolaciji, krišom od drugih. Ovo dodatno pogoršava situaciju jer se problemu daje snaga, osoba postaje sve više izolovana od prijatelja i sve manje uključena u zajedničke aktivnosti. Zbog čestih promena telesne težine često će biti na nezdravim dijetama, bez kontrole nutricioniste. Osećaj gađenja, krivice i nezadovoljstva sobom vodiće je ka razvoju loše slike o sebi, niskom samopouzdanju, zbog čega će sve više tonuti u problem - objašnjava mr Jelčić.
SUPER SAVETI KAKO DA ZADRŽITE BRONZANI TEN POSLE MORA! Kajsija i šargarepa čuvaju preplanulost
Kako pomoći?
Ukoliko kod sebe ili drugih prepoznate simptome kompulzivnog prejedanja, naša sagovornica predlaže par stvari koje mogu da pomognu:
Informer
Konstruktivni predlozi
o Ukoliko se prejedate iz dosade možete potražiti novu zanimljivu knjigu za čitanje, film ili započnite novi hobi koji bi vam predstavljao izazov.
o Ako jedete zbog stresa, probajte jogu, meditaciju, taj či ili izađite u šetnju svaki put kada usled stresa osetite potrebu za hranom.
o Ukoliko jedete zato što ste potišteni/depresivni, pozovite prijatelja, izvedite psa u šetnju (ili se prošetajte sami) ili organizujete izlet ili neko kraće putovanje koje može da vam pomogne da se rasteretite.
o Potražite stručnu pomoć - što problem duže traje, to ga je teže rešiti. Upućivanje na nutricionistu i psihoterapeuta pomoći će vam da shvatite da ne morate dozvoliti problemu da vlada vašim životom.
o Zauzmite neosuđujući stav - ukoliko ste potražili pomoć ali ste ponovili epizodu prejedanja, nemojte osuđivati sebe. Jedan neuspeh ne znači da treba odustati.
o Pronađite podršku - uvreda i ružne reči (upućene sebi ili drugima) nisu nikoga navele na put pozitivne i trajne promene. Osobe sa problemom u ishrani se već dovoljno loše osećaju same sa sobom, a zadirkivanja i omalovažavanja će ih samo gurnuti nazad u problem i staviti još veći ram na ružnu sliku koju gaje o sebi.
o Neutrališite policajca za hranu (ako takav postoji u vašoj okolini) - preterano kontrolisanje kako količine hrane tako i telesne težine stavlja akcenat na problem, na to da je on veći od vas, a da vi niste u stanju da uspostavite kontrolu nad svojom ishranom. Svako bi se osećao kao da nema dovoljno potencijala da ga neko stalno kontroliše, a posebno osoba koja već nema dovoljno samopouzdanja i poverenja da može prevazići problem.
PRE 28 GODINA JE PRESTALA DA JEDE ŠEĆER! Danas ima 70 i niko ne može da veruje KAKO IZGLEDA!
- Ukoliko je psihoterapijski proces započet i režim ishrane propisan od strane nutricioniste se poštuje, nije potreban još jedan terapeut, već ljubav, prihvatanje, podrška i razumevanje za borbu kroz koju prolazi - naglašava mr Anđelka Jelčić.