OVO OBAVEZNO URADITE SA PLASTIČNOM AMBALAŽOM OD HRANE nakon povratka iz prodavnice u vreme epidemije

Ovo su neke od smernica koje su objavljivali svetski časopisi.

1. Ne idite često u prodavnice

Molekularni biolog Gordan Lauc preneo je istraživanje iz "New England Journal of Medicine", koji se, kaže, smatra ozbiljnim izvorom informacija.
- Ovaj virus koji uzrokuje COVID-19 živi vrlo dugo na raznim površinama. Najgora je, čini se, plastika na kojoj je vijabilan i nakon dva dana. Dakle, ako neko kašlje u ruku i onda dira mleka, jogurte, pakete toaletnog papira ili sl. u prodavnici, ako nemate sreće i naletite na takvo pakovanje i nakon dva dana, možete doneti virus kući. Trgovci, pazite šta radite. Ako je neko sumnjiv, šaljite ga odmah kući, jer će inače vaša prodavnica postati izvor zaraze.... – napisao je Lauc na svom Fejsbuku.

Informer

Dakle, čim izađete iz prodavnice, pre nego sednete u automobil, odmah obavite dezinfekciju ruku. Naime, kroz trgovine prođu stotine i stotine ljudi i to su trenutno najveća okupljanja. A virus, kako su već upozorili naučnicni, može dugo živeti (satima i danima) na plastici, metalu. To, naravno, uključuje ambalažu u trgovinama ili pak kolica koje su dirale stotine osoba, piše Slobodna Dalmacija.

Naravno, ne treba da stvarate mesečne zalihe, ali isto tako ne treba ni da idete u prodavnice svaki dan. 

2. Izujte se

Kad se vratite iz prodavnice, apoteke, bolnice ili nekog drugog javnog mesta onda se najpre u hodniku izujte, presvucite, ne ulazite u obući i odeći u kojoj ste bili napolju u druge prostorije u stanu.

Odeću ne tresite, niti je naslanjajte na druge stvari. Možete je staviti na pranje ili na vetrenje. Dezinfekcijskim sredstvom na bazi alkohola poprskajte ključeve, telefon, novčanik. Ruke dobro operite sapunom i toplom vodom.

3. Treba li dezinficirati ambalažu?

Stručnjaci navode da se virus više sati i dana može zadržavati na plastici i drugim materijalima, stoga zalihe koje ste kupili (ako nisu kvarljive) možete odložiti u neku drugu prostoriju, recimo ako imate špajz i tek dan posle raspakovati i uneti u kuhinju. Plastične i druge površine na ambalaži možete prebrisati u rastvoru sapunice, a tu krpu posle oprati na visokoj temperaturi ili baciti.

- Pranje sapunom trebalo bi pomoći. Iako sapun i voda neće ubiti sve klice, čišćenje sapunom trebalo bi biti delotvorno u uklanjanju koronavirusa i ostalih mikroba s površine – napisao je "Njujork tajms" u svom vodiču.

Informer

Za brisanje ambalaže hrane navodno se može koristiti i sirće, iako se ne zna ubija li viruse i u kojoj meri.
Prirodni antiseptici nemaju tako snažna antimikrobna svojstva kao sintetički, ali su skoro netoksični, nemaju nuspojava i ekološki su opravdani.

4. Brišite dodirne površine

Nakon što operete ambalažu s hranom, operite ruke, a krpu s kojom ste brisali površine ili bacite ili odmah operite. 

Najmanje dva puta dnevno čistite sve dodirne površine: radne površine, pametne i druge telefone, POS uređaje, tastature, konzole, računare i druge dodirne površine koje koristi veći broj osoba.

Svaki dan čistite svoj dom uobičajenim deterdžentom za domaćinstva i vodom. Posebno često čistite dodirne tačke  kao što su ručke na vratima, ručke na prozorima, slavine u toaletima i kuhinjama, tipke vodokotlića, daljinske upravljače, prekidače za struju i zvona na vratima.

Sve o koronavirusu pročitajte OVDE.