Foto:
Magazin
NIJE KORISTIO SAPUN 5 GODINA! Ovaj doktor sa JEJLA TVRDI DA NAM kupke i šamponi donose više štete nego koristi i da TREBA DA PEREMO SAMO OVAJ DEO TELA!
Izuzev pranja ruku, doktor James Hablin sapun nije koristio već pet godina. On je predavač na uglednom Yaleu i želi da upozori ljude da silna pranja i hemikalije koje koristimo više štete ljudskom organizmu nego što mu doprinose.
Kad doktor James Hamblin kaže ljudima kako na telo nije naneo sapun niti gelove za tuširanje i pranje već pet godina, česta reakcija im je gađenje.
- To je jedna od retkih stvari gde ljudi bez problema imaju predrasude te olako govore grube i netačne stvari. Iskreno, to mi je neverovatno - kaže doktor.
Uprkos tim "jasno moralizirajućim predrasudama", Hamblin ne menja svoju rutinu higijene. On je i pre pandemije isticao važnost pranja ruku na svojim predavanjima u sklopu Yale School of Health. Taj 37-godišnji lekar izgleda vrlo mladoliko, što je još jedan razlog zašto neupućeni često sumnjaju u tačnost njegovih reči.
Hamblinove minimalističke navike tuširanja razvijale su se postepeno, nakon što se preselio iz Kalifornije u studio apartman u Brooklynu, New York, kako bi nastavio svoju karijeru medicinskog pisca.
- Trebalo je da uštedm vreme, novac i prostor. Istovremeno, počeo sam da učim o novonastaloj nauci o mikrobiomima i odlučio sam pokušati pomalo izbaciti sve - kaže on.
Hamblin je zbog novog režima razmišljao o modernim idejama o čistoći, što je prirodno i kako su ta dva problema, iskreno, u sukobu. Stigma naspram telesnih mirisa počela je kao reklamna strategija koja je pomogla učetvorostručiti prodaju sapuna u 1920-ima, ističe doktor. Vek kasnije, još uvek živimo u strahu da neko ne otkrije i najmanji nagoveštaj našeg telesnog mirisa. LJudi su danas naparfemisaniji, hidratantni i ispilingovaniji nego ikad pre.
Istovremeno, uprkos napretku u nezi kože i modernoj medicini, stanja poput akni, ekcema i psorijaze, kao i drugih autoimunih bolesti, neprestano rastu. Takođe, dok pokušavamo da izgledamo besprekorno čisto, istraživanja pokazuju da ljudi u velikom broju i dalje ne peru ruke pravilno, čak i onda kad je to najvažnije - pre jela i nakon odlaska u WC. Svesnost o pranju ruku tek je porasla s izbijanjem epidemije korona virusa.
Hamblin kaže kako je ključ njegovog uspeha u eksperimentima suzdržavanja od brojnih higijenskih i kozmetičkih potrepština bio polagan pristup - kroz vreme je počeo da troši sve manje dezodoransa, gelova za tuširanje i sličnih proizvoda tako da se telo postupno naviklo.
- Koža mi je polako postajala manje masna i imao sam manje ekcema. Nisam mirisao na borove ili lavandu, ali nisam ni imao miris luka kakav bi mi se pre javljao, ako bi na pazuhe naviknute na dezodorans zaboravio nešto staviti - objašnjava.
Ističe kako su se ljudi odvikli od prirodnog mirisa znoja i uopšte kože, čiji je miris ugodniji kad se ne meša sa različitim hemikalijama, nego kaže da je ipak primetio kako "manje ugodno" miriše kad je pod stresom.
- Preterano pranje sapunom stvara začarani krug zbog kojeg koristimo sve više proizvoda za hidrataciju, jer tako isušujemo kožu. Nakon njih, koža se opet lakše masti i opet smo na početku - kaže Hamblin, koji kaže da se svakodnevno pere, ali isključivo i samo vodom.
Na temu antibiotika, Hamblin piše da se danas uobičajeno propisuju za akne, iako verovatno igraju ulogu u uzrokovanju i pogoršanju autoimune bolesti i da je "prekomerna upotreba antibiotika verovatno veća opasnost za biome nego higijena".
Kao rezultat povratka trenda "prirodnog" sve više kompanija razvija linije "prijateljske prema mikrobiomima", a postoji čak i mogućnost da se u skladu s našim vlastitim mikrobiomima kože, koji su jedinstveni kao naši otisci prstiju, nađu personalizovani proizvodi.