LJUPKA JE MALA MACA ZA MENE! Sada ću vam reći šta sam uradila mužu kad me je prevario! Milena K. ŠOKIRALA novom ispovešću!

Planirala sam danas da vam otkrijem još jedan deo sebe, da se "ogolim" pred vama, s obzirom na to da mi je život poprilično buran, mogu da vam pričam mesecima, kao što uostalom i planiram, ali umesto da idem napred, moraćemo da se vratimo unazad i podsetimo mučnih scena mog razvoda. 

A sve to zbog Ljupke Stević i drame o kojoj svi pišu, o njenom burnom raskidu i saznanju da je prevarena. 

Mnogi misle "Uh, preterala je! Ja to nikad ne bih tako! Žena je luda! Nema mozga!", ali, ne sudite drugima dok se ne nađete u sličnoj situaciji. Verujte mi. 

Žene koje prave ljubomorne scene svojim partnerima, posebno na javnom mestu, za mene su bile "lujke". Pobogu, ja sam ceo život bila odličan đak, dobar student, iz dobre kuće, lepo vaspitana. MENI TAKO NEŠTO DA SE DESI?! SCENA NA JAVNOM MESTU?! NEMA ŠANSE!

Neće mene gledati konobari u restoranu ili prolaznici na ulici kako se brukam.

Kao što sam vam već pisala, uzela sam mužev telefon i tamo ugledala šokantne poruke između njega i moje kume. Naše venčane kume! Sa kojom smo letovali zajedno, proveli pola života.

U tom tekstu sam vam rekla da sam ga naterala da mi sve prizna, da sam odvela ćerku Hanu kod mojih roditelja i plakala celu noć, da sam jedva naterala sebe da prihvatim realnost - da to nije moj čovek, da je neveran, da moram da ga prebolim.

Hmmm, sve je to istina, samo sam izostavila prvu reakciju, kada sam pročitala njihove poruke.

Dok se tuširao, zaprepašćeno sam čitala... Osetila sam da mi pritisak raste, u stomaku me je preseklo, ponestalo mi je vazduha. Blenula sam u onaj telefon i čitala šta bi njih dvoje radili jedno drugom, razne perverzije. 

A onda mrak. Sećam se kao kroz maglu daljih događaja. Mada, moj komšiluk to nikada neće zaboraviti.

Poslala sam poruku sa njegovog broja kumi da hitno dođe jer Mileni nije dobro. 

Zatim sam krenula da bacam stvari po kući. Sve što je njegovo, sve što me podseća na njega. Naše zajedničke fotografije, uspomene sa letovanja, poklon te iste kume za njegov rođendan, o, daaa, naravno da mu je kupila bokserice, uzela mu žena meru. Nije dovoljno samo da ih bacim, krenula sam da cepam... Ne zaustavljam se tu, nastavljam dalje po ormaru, bacam stvari kroz prozor. Njegov štap za pecanje sam krenula da bacim, ali, ubiću nekoga dole, pa reših da izbacim ispred vrata. U tom maničnom besu, ipak ima trunke razuma. Ne želim da neko strada, niko osim njega. Njega želim da ubijem.

Moje bacanje pravi buku, lupam vratima, sve odzvanja, ispuštam čak i neke krike, pa on zabrinuto istrčava, umotan samo u peškir. 

- Šta ti je, Milena, alooo, jesi dobro, šta se desilo? - deluje čak iskreno zabrinuto. 

Samo to mi je falilo. Da čujem glas preljubnika, glas gnjide od čoveka. 

- Desilo? Desilo se to da si šljam, najgori čovek koga sam u životu upoznala. Život si mi upropastio, aloooo! Život! Toliko godina sam bacila, ja sam debil, kreten, ja sam glupača! - urlam.

Ništa mu nije jasno. Krenuo je da mi priđe, da me zagrli, otrgnula sam se i nastavljam sa haosom. Vrištim, ceo komšiluk me čuje, ali još nikoga nema na hodniku. A onda se pojavljuje ona. Moja divna kuma.

Stoji na vratima i unezvereno gleda u nas, ništa joj nije jasno. E, tada počinje šou. 

- Ooooo, evo je, došla je da ti kaže kako obožava kad je ližeš! - izgovaram, dok me njih dvoje zapanjeno posmatraju.

- Ljudi, upomoć! Izađite - derem se iz sveg glasa, dok se komšije polako pojavljuju na hodniku. 

- Pogledajte golupčiće, vi ne znate?! Njih dvoje se vole, ovo je moja kuma, moja verna drugarica, ja njoj život mogu da poverim, znate?! Muža očigledno ne mogu! - privukla sam pažnju, otvaraju se čak i vrata poslednjeg stana gde živi komšija Đorđe, a on ne bi izašao čak ni da gori zgrada. Ovo je očigledno bitniji događaj od požara.

- Ovo ću da ti uradim, je l' ti jasno?! Ovako ću da te zgnječim, oboje, kao bubašvabu! - izgovaram, a on se primiče, primetih da je i dalje u peškiru, stoji na hodniku, tik uz mene. Pokušava da me smiri.

- Milena, uđi unutra da porazgovaramo. Pogrešno si shvatila. Ne znam o čemu pričaš, hajde, ti znaš da si mi jedina, čemu sve ovo?! Samo uđi, molim te - diskretan je, iznenađujuće smiren, ne voli publiku, sramota ga je.

U tom trenutku povlačim njegov peškir, ostaje nag i potpuno osramoćen nasred hodnika.

- Ovo je šmeker, ovako izgleda muškarčina, pogledajte svi! Ovo ovde je mene prevarilo, ovakvu, sa ovom nesrećnicom - urlam, a čak i komšinica Vera, starija gospođa, gleda netremice u "onu stvar" mog muža. 

Moja kuma nemo stoji, postiđeno, ne progovara, sagla je glavu. Shvatila sam da mi je dosta, nemam više šta da kažem. Gordo se okrećem, sa peškirom u rukama, ulazim u stan, zaključavam vrata. Preljubnik ostaje go na hodniku, sa svojom dragom. Pa, neka probere od stvari koje sam izbacila, možda nešto može da navuče na sebe. Ne zanima me. Komšije se polako povlače. 

U tišini svog stana počinjem da plačem. Polako postajem svesna šta sam uradila. Eto, moguće je. Svi smo mi Ljupka. To čuči u nama i čeka trenutak da ispliva.

A nastavak ispovesti Milene K. i šok događaje koji su joj se desili čitajte sledeće subote na našem portalu.