PUSTILA SAM GA U KREVET NA JEDNO VEČE! A onda ga je žena pozvala na video-call...

Razmišljala sam nedelju dana da li da vam nastavim priču o mami, ali sam ipak odlučila da ne otvaram bolne teme, pa ćemo se vratiti onim vedrijim. Da skratim, mama je i dalje pod terapijama, stvari idu nabolje, s njom i ćerkicom provodim gotovo svo slobodno vreme.

A ono malo što mi preostane... Pa, živ sam čovek, šta ću, moram i ja da imam neki ventil. A jedan, da ga tako nazovem "ventilčić" utrčao je nakratko u moj život i bukvalno se tolicno i zadržao. Ali dovoljno dugo da ga zapamtim i da vam ispričam.

Posle neverovatnih drama koje su mi se izdešavale u privatnom životu vratila sam se poslu advokata kojeg obavljam čitav radni vek. I baš pre nekoliko godina imala sam jedan slučaj, koji je dospeo u žižu javnosti, sa veoma poznatim klijentom kog sam zastupala.

Poziv u noćne sate

Kako sam i sama dospela pod svetla reflektora, novinari su me često zvali ne bi li saznali detalje postupka koji je tada bio u toku. Jedno veče, bilo je negde oko pola 10 uveče, zazvonio mi je telefon. Obično se na službeni broj ne javljam posle radnog vremena, pa tako nisam ni sad.

Par minuta posle propuštenog poziva stigla mi je kulturna poruka u kojoj mi se osoba predtavlja kao novinar jednog portala i izvinjava što uznemirava kasno, ali da ima nekakva saznanja koja bi mogla da donesu veleobrt u slučaju koji sam imala.

Šta ću, pozovem ti ja njega, fin mladić, brzo je prešao na stvar i podelio sa mnom nešto na šta je naišao dok je pripremao tekst koji je planirao da objavi sutradan. Ispostavilo se da je u pitanju jako bitan detalj, koji će, ispostavilo se kasnije, osloboditi mog klijenta.

Revanširala sam se pićem

U znak zahvalnosti, predložila sam mu da se, prvom prilikom, i upoznamo, ne bih li mu se zahvalila na svemu što je učinio. I zaista, posle nekoliko dana, našli smo se u gradu, u blizini njegove redakcije. Proveli smo oko sat vremena u razgovoru, ali sam ga zamolila da sve bude neslužbeno, budući da je u tom trenutku slučaj još bio na sudu.

U pitanju je bio mladić u svojim 30-im, mlađi od mene. Cigarete i alkohol koje godinama konzumira u ogromnim količinama (kaže da je to svojstveno većini novinara) dodale su mu koju godinu viška na licu, pa je mogao da prođe i kao moj vršnjak.

Informer

Nikad nisam bila "off record" s novinarima, pa mi je ovaj jednočasovni susret bio malo osveženje, pa sam čula i kakav je njihov život. Priznajem, nije nimalo lako pratiti sudske teme, biti izložen kojekakvim pretnjama na dnevnom nivou, za platu koja ni izbliza ne pokriva količinu truda i stepen rizika.

Rastali smo se uz obećanje da ćemo nastaviti saradnju i možda ponoviti sličan susret kad nam okolnosti budu dozvolile. Iskreno, mislila sam da se to neće dogoditi, mislim na piće, jer je novinar bio oženjen, pa sam pretpostavljala da je tako nešto izvesno.

Nije odoleo mom osmehu

Ali, muškarac kao i svaki drugi, počeo je da me zivka, najpre zbog posla, a onda sve više na druge teme. Priznajem, pojavom ostavljam nepogrešivo jak utisak na muške, ni novinar nije bio imun na moj osmeh, koji mi je prepoznatljiv znak.

Informer

Pustila sam ga da vidim kada će preći granicu pristojnog ponašanja, a sam mu nisam davala povod za to. Ipak, strpljenje i lepo vaspitanje ga je izdalo posle desetak dana, pa mi je jedno veče poslao poruku u kojoj mi kaže da je sanjao kako vodimo ljubav.

Nisam odgovarala do ujutru, a onda sam mu, u maniru stroge profesorke, očitala bukvicu kako treba da ga bude sramota jer ima ženu i da sa mnom ovakve razgovore neće voditi ili će u suprotnom moći da zaboravi na moj broj.

Očekivala sam izvinjenje istog momenta, ali se sada on nije javljao. Ok, isprepadala sam ga i sad je od stida propao u zemlju. Malo mi je bilo žao, ali plašila sam se bilo kakvog petljanja s novinarima, jednostavno zazirem od njih. Ne želim da išta privatno nekada ugleda svetlost dana u nekim novinama ili po sajtovima.

Otišla sam na posao, bio mi je baš neki težak dan, pa sam i zaboravila na jutarnja dešavanja. Spremala sam se da krenem nazad kući, kad ispred ulaza u kancelariju nalećem na njega. Stajao je sa jednim cvetom i bombonjerom, izraza lica kao da čeka presudu.

Oprostila sam mu što sam ga grdila

Od srca sam se nasmejala i pozvala ga na piće. Kaže, mnogo sam mu se svidela i da nije imao želju da me uvredi. Oprostila sam mu, ali sam mu rekla da nije pametno to što radi jer ne želim da budem razlog ičije porodične svađe ili, ne daj bože, razvoda.

A i sama sam se uverila u prevrtljivost muškaraca na primeru svog bivšeg muža. Donekle sam i imala razumevanja za novinara, ali bio je uporan, pa je nastavio da mi piše. Vešt sa rečima, slao mi je romantične poruke, pesme i stvarno me nije ostavljao ravnodušnim.

Ok, poklekla sam na kraju, pozvala kod sebe i pružila mu iskustvo kakvo nikad nije imao. Ne hvalim se, sam mi je to priznao. Taman kad se spremao da krene, pozvala ga je žena na video poziv. Očigledno je i sama sumnjala u njegovu iskrenost. Na brzinu sam ga izjurila iz stana da bi mogao da se javi, a onda mu posle deset minuta poslala poruku.

- Vidiš da ne treba da se petljaš sa mnom. Nadam se da ćeš ceniti ovaj jedini put kad smo bili zajedno.

Poslao mi je "srce" i otad se zaista više nije javljao. Ali mi je makar ostao u lepom sećanju. Sigurna sam da i on čita ove moje ispovesti, pa mu ovim putem uzvraćam jednim poljupcem...