OTEŽANO DISANJE, CRVENILO OČIJU I HRONIČAN UMOR samo su neki od simptoma OVE BOLESTI! Nažalost svakog proleća ona muči SVE VEĆI BROJ LJUDI!

Međutim, za ljude koji imaju problem sa alergijama ovo je period koji zahteva poseban oprez, kao i pripremu, kako bi se alergije u potpunosti izbegle ili ispoljile što blaže.

Aktuelni podaci kažu da alergije pogađaju čak 30 odsto svetskog stanovništva, kao i da je ovaj procenat u stalnom porastu. S jedne strane, ovo je posledica života u sve čistijem okruženju, bez mikroorganizama. Sa druge strane, u svetu se danas stvara na hiljade novih proizvoda koji u sebi imaju nove kombinacije materijala i hemijskih spojeva. Kada se tome pridoda i hrana sa mnoštvom aditiva, veštačkih boja i zaslađivača, konzervansa, pojačivača ukusa i mirisa, pa još i genetski modifikovana hrana – dolazimo do odgovora zbog čega naš organizam kao odgovor na sve ovo daje alergijske reakcije.

Alergija upravo i jeste to – preterana reakcija čovekovog imunog sistema na izloženost supstanci koja kod većine ljudi ne izaziva reakciju.

Šta izaziva alergije?

Supstance koje izazivaju alergije nazivaju se alergeni, a oni mogu biti nutritivni, inhalacioni i kontaktni, u zavisnosti od načina na koji su dospeli u naš organizam.

Nutritivni alergeni u organizam dospevaju preko hrane. Najčešći su to : jaja, kravlje mleko, pšenica, orasi, soja, voće. Simptomi su pečenje i otok usana, jezika, ždrela, bolovi u stomaku, mučnina.

Inhalacioni (respiratorni alergeni) mogu biti iz našeg životnog prostora (prašina, grinje, buđ, životinjska dlaka) ili iz spoljne atmosfere (polen trava, cveća, korova i drveća). Simptomi su svrab u nosu i pojačana vodenasta sekrecija, kijanje, otežano disanje, pečenje, suzenje i crvenilo očiju, hroničan umor, poremećen san.

Informer

Kontaktni alergeni su najčešće lateks, sapuni, parfemi, omekšivači, neplemeniti metali. Ovde spadaju i alergije na ubode insekata i na lekove (penicilin i srodne antibiotike, neke anestetike). U pogledu intenziteta, reakcije na kontaktne alergene mogu biti blage ali i veoma ozbiljne, sa rizikom od anafilaktičkog šoka.

Često se pogrešno misli i da se alergije na određene supstance javljaju isključivo u mladosti i ranom životnom dobu, što ne mora nužno biti slučaj. Neke od alergija koje se javljaju kod dece mogu nestati sa odrastanjem, ali se i kod odraslih ljudi mogu razviti alergije na supstance na koje prethodno nisu bili alergični.

Prolećne alergije

Sa prolećem i cvetanjem biljaka, svake godine se javljaju tegobe kod ljudi osetljivih na polen. Kijanje, zapušen nos, kašalj, suzne otečene oči, otežano disanje – simptomi su koji se javljaju usled prevelike osetljivosti organizma na jedan od najčešćih sezonskih alergena.