PAS VAS LJUBI U LICE? Evo zašto ne biste trebali da dozvolite svom ljubimcu to da radi

Stručnjaci su takođe pozvali vlasnike kućnih ljubimaca da peru ruke nakon što pomaze svoje ljubimce ili pokupe pseći otpad, u pokušaju da suzbiju širenje smrtonosnih buba.

Otpornost na antibiotike, za koju se smatra da predstavlja veliku pretnju kao i terorizam i globalno zagrevanje, ubija milione ljudi svake godine. Uzrokuju ga patogeni koji evoluiraju da bi izbegli lekove, a problem je podstaknut nepotrebnim prepisivanjem antibiotika, piše Daily Mail.

Ali naučnici se plaše da mačke i psi postaju potencijalni rezervoari za sojeve bakterija otporne na antibiotike.

Tim britanskih i portugalskih istraživača kaže da se prenošenje dešava „fekalno-oralnim putem“, što znači da psi koji ližu sopstvenu zadnjicu mogu širiti bakterije otporne na lekove.

Ljudi se takođe mogu zaraziti od dodirivanja psećeg otpada, a zatim i usta, ako ne peru ruke.
Stručnjaci sa Kraljevskog veterinarskog koledža Velike Britanije i Univerziteta u Lisabonu testirali su izmet ljudi i životinja u 41 portugalskom i 45 britanskih domova.

Informer

Projekat, koji će biti predstavljen na medicinskoj konferenciji u Portugalu, uključivao je ukupno 114 ljudi, 85 pasa i 18 mačaka.

Uzorci su sakupljeni i potom genetski testirani na superbakterije.

Naučnici su otkrili da su 14 pasa, jedna mačka i 15 ljudi bili pozitivni na sojeve E.coli otporne na lekove, koji u nekim slučajevima mogu biti opasni po život.

Poznato je da su ovi sojevi otporni na više antibiotika, kao što su penicilin i cefalosporini.

Pored toga, u četiri domaćinstva otkriveno je da ljudi i njihovi kućni ljubimci imaju bakterije sa odgovarajućim genima otpornim na antibiotike.

Rezultati su ukazivali na to da je jedan kontaminirao drugi.

Studija je bila samo posmatračka, što znači da ne može dokazati da su kućni ljubimci direktno odgovorni za širenje superbakterija svojim vlasnicima.

Međutim, glavni autor dr Juliana Menezes, stručnjak za veterinu, rekla je da su njihovi nalazi zabrinjavajući.

 - Čak i pre kovida, otpornost na antibiotike bila je jedna od najvećih pretnji javnom zdravlju -  rekla je ona.

Informer

"Naši nalazi pojačavaju potrebu da ljudi praktikuju dobru higijenu oko svojih ljubimaca i da smanje upotrebu nepotrebnih antibiotika kod kućnih ljubimaca i ljudi."

 - Faktori rizika uključuju ljubljenje, lizanje vlasnika lica ili jedenje iz vlasnikovog tanjira - rekla je ona.

"Da bi se smanjilo širenje ovih bakterija u domaćinstvu, bilo bi neophodno smanjiti ovaj blizak odnos između vlasnika i njihovih kućnih ljubimaca, a takođe i imati više higijenskih praksi".

 - Imajući u vidu da se bakterije koje smo proučavali nalaze u kolonizaciji gastrointestinalnog trakta, prenos se dešava fekalno-oralnim putem, tako da bi dobra higijenska praksa od strane vlasnika pomogla da se smanji deljenje, kao što je pranje ruku nakon sakupljanja psećeg otpada, ili čak nakon što ih pomilujem.'

Informer

Uprkos potencijalnom riziku od superbakterija, posedovanje kućnog ljubimca povezano je sa dobrobitima za fizičko i mentalno zdravlje.

To uključuje pomoć u smanjenju krvnog pritiska i pružanje druženja za povećanje mogućnosti za vežbanje i druženje sa drugima.

Ranije ove godine istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu i Univerziteta u Oksfordu rekli su da su infekcije otporne na antibiotike direktno ubile 1,2 miliona ljudi u 2019. i doprinele smrti još 5 miliona.

BONUS VIDEO: