JA IMAM ISTU BOLEST KAO BRUS VILIS! Sve je počelo pre 4 godine, a ovo su SIMPTOMI koje ne smete da IGNORIŠETE - živim u MUTNOJ moždanoj MAGLI

 - Pre četiri godine, moj mozak je krenuo neočekivanim putem. U snu sam doživela moždani udar. To se dogodilo iznenada bez ikakvog upozorenja. Nisam imala simptome ili faktore rizika - započela je Bobi svoju priču za Huffpost.com.

"Nakon toga, fizički znaci da sam imala moždani udar bili su očigledni. Činjenica da uopšte nisam mogla da koristim desnu ruku bilo je nemoguće ignorisati. Neposredno nakon toga, pokušaj da povratim svoju fizičku snagu i sposobnosti oduzela je sav moj mentalni fokus. Smatrala sam sebe srećnikom - i bila sam. Nisam izgubila sposobnost hodanja, a još uvek sam mogla da govorim.

Fizikalna terapija mi je pomogla da povratim deo snage i kontrole nad desnom rukom. Na kraju sam mogla da držim olovku dovoljno stabilno da napišem polučitke reči, a ubrzo nakon toga ponovo sam počla da kucam. U početku mi je laknulo da sam mogla da koristim tastaturu da nije bilo ni važno koji se asortiman slova i simbola pojavljuje na ekranu.

Međutim, ubrzo sam morala da se vratim na posao i pokušam da nastavim svoju normalnu rutinu. Imala sam mnogo stvari da napišem. Rokovi su se nazirali. Zadatke je trebalo završiti.

Tada sam počela da shvatam da su neke od mojih reči nestale". 

Informer

Dempsi je detaljno opisala stanje afazije koje je zadesilo i glumaca Brusa Vilisa. Takođe je objasnila šta ta bolest tačno podrazumeva i da je vezana isključivo za mozak.

Podsetimo, Brus Vilis se poslednjih godina bori sa afazijom, a imao je poteškoće da snima filmove. Više o tome klikom na ovaj link.

"Saznla sam da imam afaziju, što zvuči kao hladna nova nijansa karmina ili možda kao moderan noćni klub. Umesto toga, to se dešava kada se trudim da pomislim na reči koje mi se čine zauvek zaglavljene na vrhu jezika, jedva da su mi nedostižne.

Dok afaziju različiti medicinski izvori nazivaju „stanjem“ ili „poremećajem“, ona se takođe obično navodi kao simptom drugog stanja jer se često javlja kao rezultat moždanog udara, tumora na mozgu ili drugog problema u vezi sa mozgom.

Privremena afazija se može desiti zbog mini moždanog udara, napadaja ili teške migrene. Međutim, dugotrajna afazija se generalno smatra neizlečivom i trajnom.

Moj tip afazije ― rezultat oštećenja prednjeg režnja mozga uzrokovanog mojim moždanim udarom ― je dugotrajan. Nekoliko meseci nakon mog moždanog udara ― nakon perioda „čekaj i vidi“ kada je mogao biti znak da je moja afazija privremena ― lekari su me upozorili da je to stanje sa kojim ću verovatno živeti do kraja života".

Bobi se ipak nada da će se neke reči spaontano pojaviti ponovo.

Informer

"Ipak, znam da je mozak misteriozno čudo koje često deluje na nepredvidive načine, tako da se nadam da će se na kraju neke od tih izgubljenih reči sporadično ponovo pojaviti, poput prolećnog cveća koje izranja posle duge zime. U međuvremenu, ja sam u mutnoj moždanoj magli.

Ne postoji lek za afaziju. Jedine opcije lečenja su logopedska i radna terapija, koje mogu pomoći u jačanju govornih sposobnosti koje ostaju dok pojedinac istražuje i druge načine komunikacije. Lekari takođe preporučuju igre mozga i druge aktivnosti koje mogu pomoći u održavanju oštrine uma i mogu imati kognitivne prednosti.

Kao piscu, reči su moja krv, pa kada su nestale, to je bila kataklizmična promena u mom svetu. Ali morala sam da naučim da se prilagodim ― ili barem tolerišem ― svojoj novoj stvarnosti."

Bobi objašnjava da je to mukotrpan proces, ali je svakako bolji od scenarija u kojem reči uopšte više neće doći.

"Boriti se da pronađete svoje reči dok pišete je dovoljno teško. To je znatno više frustrirajuće ― i sramotno ― u situacijama kada morate da govorite. Već sam patila od socijalne anksioznosti i ozbiljnog straha od javnog nastupa i pre nego što je afazija ušla u sliku. Sada mi je pomisao da se govori u javnosti pozitivno zastrašujuća."

 - Tako da imam veliku empatiju prema Villisu, kome je navodno bilo sve teže da se seća svojih stihova. Pretpostavljam da je doživeo veliku nevolju zbog toga što je morao više puta da pokušava da prođe kroz svoje scene, pokušavajući, snimku za snimkom, dok oni oko njega nisu mogli ništa da učine da pomognu- rekla je Dempsi.

BONUS VIDEO: