Foto:
Magazin
BOL DUŠE NIJE SRAMOTA! Psihoterapeut SAVETUJE kako da se oslobodite UZNEMIRUJUĆIH misli!
Većina ljudi se povremeno oseća tužno ili potišteno. Takođe je potpuno normalno biti tužan zbog neprijatnih životnih događaja, poput smrti drage osobe, bolesti, gubitka posla ili prekida emotivne veze ili braka. Najčešće osećanje žalosti i tuge tokom vremena gube na svom intenzitetu. Ipak, za one koji su se prepustili očaju i samosažaljenju, dobra vest je da je depresija izlečiva bolest, naročito ako se javite na vreme, objašnjava psihoterapeut dr Svetlana Đurić.
Kao zmija noge
- Učestalost depresije kod nas je u okviru regionalnog, odnosno svetskog proseka, ali nas izdvaja činjenica da je kasno otkrivamo. U našem narodu bol duše je sramota, te se simptomi prikrivaju koliko god je moguće – kaže dr Svetlana Đurić.
Informer
Simptomi depresije
* Depresivno raspoloženje
* Nedostatak zadovoljstva
* Gubitak energije i osećanje hroničnog umora
* Smanjena koncentracija
* Smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje
* Osećanje krivice i inferiornosti
* Pesimističke misli o budućnosti
* Poremečaj spavanja
* Smanjenje, gubitak ili naglo povećanje apetita
Dr Đurić naglašava da što se pre oboleli javi lekaru, to više može da se pomogne, a svakako ne treba čekati na posledice.
- Oko 15 odsto depresivnih osoba pokuša samoubistvo, a kod bipolarnog poremećaja, gde se depresija smenjuje sa euforijom, taj procenat je i veći – napominje naša sagovornica.
Svetlo na kraju tunela
Depresivnim osobama dr Đurić savetuje da kada upadnu u “tunel” imaju na umu da je u pitanju ciklična bolest i da na njegovom kraju postoji svetlo. Na tom putu je najvažnija podrška okoline, prijatelja, porodice i kolega.
- Laka depresija se leči razgovorom sa stručnim licem, a umerena i teška odgovarajućim lekovima. Jako je važno ne prekidati terapiju kada nam je bolje, odnosno na svoju ruku, tada ništa nismo uradili. Treba se pridržavati saveta lekara i sprovesti je disciplinovano do kraja – opominje naša sagovornica.
Informer
Za sve one koji pate od uznemirenosti, odnosno anksioznosti i napada panike Svetlana preporučuje vežbe disanja i opuštanja.
- Dišite duboko i ravnomerno, ne više od 14 puta u minuti što se može vežbati. Takođe budite svesni svog tela, opustite ruke, noge i sve mišiće tela, što se isto može vežbati. U naletima panike razmišljajte o neutralnim stvarima, recimo brojte rebra na radijatoru – poručuje doktorka.