ISTRAŽUJEMO DA LI SU ZDRAVIJI LJUDI KOJI ŽIVE NA SELU! Danas se brže živi, duže radi i jede USPUT - ključ zdravog života je u OVOME

Ne postoji osoba koja se nije zapitala da li bi bila zdravija da živi na selu. Nutricionista Branka Mirković kaže da je priroda mesto na kojem se najbolje osećamo.

- Ljudi su se dosta udaljili od prirode, a čovek se najbolje oseća kada je u kontaktu sa prirodom. Nemaju svi uslove da žive na selu, jedu domaću hranu koju su sami proizveli i uživaju u mirnom načinu života... Danas su srećni oni koji imaju mogućnosti da odu na selo, uživaju u domaćoj svežoj i zdravoj hrani. Ali postoje i drugi načini. Odlazak u etno sela, banje, na planine, pored reka. Seoski turizam je sve cenjeniji u svetu i kod nas.

Informer

 - Postoje odlične mogućnosti samo se treba informisati. Domaćini na selu rado uključe goste kao pomoć u radu, pripremi hrane i zimnice. Sve više ljudi se udružuje, imaju svoje bašte, unapred se dogovaraju sa proizvođacima hrane. Godinama u svetu postoji pokret slow food, slow life, povratak prirodnoj ishrani, načinu života, autohtonim sortama životinja i biljaka, čuvanje i priprema na prirodan način. Zaposlenima se savetuje da barem vikendom menjaju okruženje i navike, provode vreme u prirodnom okruženje, vrate se sporijem načinu života... Rezultati su fantastični, ljudi su psihofizicki zdraviji, opušteniji, imaju bolji san i manje zdravstvenih tegoba. Čovek kada se uskladi sa prirodnim ritmovima je zdraviji i srećniji. Najvažnije je razumeti sta je starno sreća, a zdrav čovek može mnogo da uradi za sebe i svoje bližnje- kaže ona.

Sve se promenilo poslednjih 30 godina

Život koji živimo itekako utiče na naše zdravstveno stanje.

 - Kako živimo i kako se hranimo direktno utiče na zdravlje. Uslovi života su se veoma promenili za poslednjih 20 do 30 godina. Brze se živi, duže se radi, više stresa, manje kvalitetnog sna... Pa razna zagađenja. Zdravlje direkno zavisi od kvaliteta hrane, vode, vazduha. Moramo da budemo realni i praktični. Na mnoge stvari ne možemo da utičemo ali postoji puno stvari koje su posledice našeg pogrešnog izbora. Tu pre svega mislim na način ishrane. Jede se brza hrana, visoko industrijski procesuirana, toliko prerađena da se često samo naziva hranom jer ne hrani telo već ga polako i svakodnevno uništava - rekla je Branka.

Informer

Hrana lošeg kvaliteta

Postavlja se pitanje da li smo svesni šta jedemo svakoga dana.

 - Unosi se puno šećera, ugljenih hidrata, nezdravih masti... Jede se usput iz kesica, plastičnih ambalaža, kupuje već pripremljena hrana veoma lošeg kvaliteta. Umesto vode piju se obojena gazirana pića, voće menja sokovima, a povrće je skoro izbačeno iz ishrane. Nažalost mlađe generacije ne znaju da razlikuju namirnice pa na pitanje sta jedu od povrća uobičajen odgovor je krompir, grašak, pasulj, pa navode čak i pirinač i kukuruz koji su žitarice. Često dobijam odgovore da ne jedu paradajz, zelenu salatu, kupus, krastavac...

Ljudi su se ranije zdravije hranili. Jelu su hranu koju je bila sezonska, kuvalo se u kućama, recepti su bili tradicionalni i zavisili od mogućnosti nabavke namirnica, porodica se okupljala...

 - Problem postoji i ako želimo da promenimo način života moramo promeniti pogrešne navike ali i informisati ljude kako da kupuju, organizuju obroke, pravilno pripremaju hranu, čitaju dekleracije...

Informer

1. hrana mora da služi za izgradnju i obnavljanje ćelija mišića, organa, kostiju, da nam obezbedi energiju i dobro zdravlje

2. ako želite da znate šta je u nekom obroku najbolje je da sami pripemate hranu

3. Organizacija obroka, nabavke i pripreme obroka su veoma važne za pravilnu ishranu

4. edukacija o pravilnoj i zdravoj ishrani posebno za mlade ljude

5. priprema obroka i okupljanje porodice treba da bude zadovoljstvo, nije dobro ni zdravo jesti usput, isped ekrana, iz kesica i plastičnih kutijica...

BONSU VIDEO: