Foto: Shutterstock
Magazin
Da li RAZUMETE štitnu žlezdu? Ako ste ZABORAVNI, proverite HORMONE!
Međunarodna nedelja štitaste žlezde, najveće endokrine žlezde u ljudskom telu, koja ima oblik štita ili leptira i glavni je kontrolor metabolizma, obeležena je prošle sedmice pod sloganom "Da li razumete štitastu žlezdu". Više od 200 miliona ljudi širom sveta pogođeno je poremećajem rada ove žlezde, a čak 60 odsto njih nije dobilo dijagnozu. Mada štitasta žlezda šalje signale kada ne radi kako bi trebalo, simptome toga - kao što su umor, neraspoloženje i depresija ili gojaznost - ponekad ima gotovo svako od nas.
Hipotireoza
- Svaki deseti građanin Srbije ima neki problem sa radom štitaste žlezde, a još mnogo njih ima problem koji nije dijagnostikovan. Zato je važno podići svest kod ljudi na koje simptome da obrate pažnju i na vreme se obrate lekaru - kaže prof. dr Miloš Žarković iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Informer Endokrinolozi s leva na desno: dr Nedeljković Beleslin, dr Ćirić i dr Žarković sa predsednicom udruženja pacijenata i novinarkom RTS-a
Ozbiljne komplikacije
Procenjuje se da je preko 1,6 milijardi ljudi u riziku od poremećaja štitaste žlezde, a da je preko 120 miliona ljudi bez dijagnoze, opominje prof. dr Jasmina Ćirić iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
- Simptomi poremećaja rada štitaste žlezde - jednog od najčešćih oboljenja u svetu - kao što su umor, gojaznost i depresija često se javljaju zamaskirani, nismo ih ni svesni. Nelečeni problemi sa štitatstom žlezdom, međutim, mogu da ugroze zdravlje i dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su problemi sa srcem, psihičkim zdravljem i neplodnošću, a kod trudnica da dovedu do problema sa rastom i razvojem ploda - navodi prof. dr Jasmina Ćirić.
A simptomi mogu da uključuju osećaj tuge, promene raspoloženja i depresiju, umor, zaboravljanje, bol u mišićima i zglobovima, neobjašnjivo povećanje težine, zatvor, neuobičajene probleme sa menstruacijom i probleme sa plodnošću, tanku i lomljivu kosu ili nokte, suvu kožu koja se peruta...
- Hipotireoza (smanjena aktivnost žlezde) razvija se polako, a ljudi se nažalost naviknu na probleme sa koncentracijom, kratkoročnim pamćenjem ("Gde sam stavio ključeve?"), promenama raspoloženja... Razliku, međutim, između zdravih i obolelih treba tražiti u trajanju simptoma - naglašava doktor i dodaje:
- Laboratorijski rezultati jesu vodič ili kompas u kom pravcu treba da ide lečenje, ali svaki pacijent je priča za sebe i razumevanje između njega i lekara jako je važno. Takođe, studije pokazuju da dobra komunikacija pozitivno utiče na ishod lečenja.
Informer
Najčešći uzrok hipotireoze je autoimuno oboljenje Hašimoto tiroiditis. To znači da u određenom trenutku imuni sistem počne da proizvodi antitela na ćelije sopstvene žlezde, napada je i time smanjuje njenu funkciju. Prema rečima profesora Žarkovića, danas se smatra da Hašimoto najčešće počinje virusnom infekcijom koja služi kao okidač, ali se ne mogu isključiti ni nasledne sklonosti u kombinaciji sa faktorima sredine.
Hipertireoza
S druge strane, ključni simptomi hipertireoidizma, odnosno previše aktivne štitaste žlezde mogu da budu gubitak težine, anksioznost, ubrzan rad srca (ali i ostalih unutrašnjih organa poput creva ili kostiju), povećano znojenje...
- Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertireoidizma, ona čini više od 70 odsto pacijenata sa hipertireozom. To je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem greškom napada štitastu žlezdu, uzrokujući njen rast i njenu preveliku aktivnost. Ljudi sa Grejvsovom bolešću obično imaju primetno istaknute ili ispupčene oči zbog podizanja očnih kapaka. Neki pacijenti imaju otečen prednji deo vrata zbog uvećane štitaste žlezde, poznatiji kao gušavost ili struma. Veličina varira od osobe do osobe i u većini slučajeva ne izaziva nikakve simptome. Kod ozbiljnih stanja, simptomi mogu da uključuju kašalj, stezanje u grlu, promuklost i teškoće sa gutanjem ili disanjem. U većini slučajeva gušavost nije kancerogena, ali u jednom od 20 slučajeva može da bude znak raka štitaste žlezde - upozorava prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Informer
Pojačana aktivnost štitaste žlezde je 10 puta češća kod žena nego kod muškaraca. Najčešće je prisutna kod ljudi starosne dobi između 20 i 40 godina, mada se može pojaviti i u bilo kom drugom životnom dobu. Kako su simptomi izraženiji, dijagnoza se postavlja brže u odnosu na hipotireozu.
- Nema jasnih preporuka šta je najbolji vid prevencije, ali postoje ekspertska mišljenja da posle 40. godine treba redovno proveravati koncentraciju tiroidnih hormona. Takođe, smatram da svakoj trudnici treba odrediti tiroidne hormone, jer trudnoća menja način rada žlezde - poručuje prof. dr Miloš Žarković.