PRIJATELJI SE ŠOKIRAJU KAD IM KAŽEM! Uvek stavljam MUŽA ispred dece - stav ove majke zapanjio mnoge!

Manje od mesec dana nakon što smo se moj muž i ja venčali, pre nego što sam čak i poslala zahvalnice za naše svadbene poklone, otkrila sam da sam trudna.

Osam i po meseci u našem braku, dok smo se još osećali udobno u svojim ulogama muža i žene, odjednom smo postali mama i tata.

Neću reći da je naš sin bio loše isplaniran, oboje smo bili nestrpljivi da osnujemo svoju porodicu, ali ću reći da, gledajući unazad, postati majka iste godine kada postanete žena, nije za slabiće.

Prva godina života našeg sina bila je najteža u našem braku do sada, a to je i godina kada sam naučila veoma važnu lekciju: moj muž uvek mora da bude ispred naše dece.

Nemojte me pogrešno shvatiti. Volim svoju decu i uradila bih sve za njih.

Kada ovo podelim sa prijateljicama mamama, to obično naiđe na bes i potpuni šok. Na kraju krajeva, ovo je u suprotnosti sa zlatnim pravilom majčinstva, ono koje nam govori da biti dobar roditelj, znači žrtvovati sve za sreću i dobrobit naše dece.

Ostavljanje po strani naših potreba za njihove je praktično uslov, ali, izvini, ja to jednostavno ne gledam tako.

Ali, nekima se ideja da bi deca ikada bila na drugom mestu izgleda smešna. U istraživanju koje je sproveo YourTango, polovina anketiranih stručnjaka smatra da žene treba da daju prednost svojim muževima u odnosu na decu. Kao što možete zamisliti, komentatori su bili manje nego oduševljeni.
I shvatam. Nema sumnje da je veza između majke i deteta neraskidiva. Ali moje ulaganje u moj odnos sa supružnikom, gledam kao na onu koja je korisna za našu porodicu u celini.

Informer

Davanje prioriteta potrebama mog muža, smanjuje naše šanse da se razvedemo, takođe povećava verovatnoću da će naša deca ostati u domu sa dva roditelja.

Čvrsto verujem da modeliranje zdravog odnosa za našu decu, postavlja osnovu za to kako oni stvaraju veze kada postanu stariji.

Po mom mišljenju, muž i ja smo pravi primeri kako je biti u srećnom braku. Naša deca uče kako treba da se ophode prema svojim budućim polovinama (i šta treba da očekuju zauzvrat) gledajući nas.

Odgajati ih u domu sa roditeljima, koji jasno vole i cene jedni druge, ključno je za njihov rast. Za mene ovo znači da muž bude na prvom mestu.

Uz nekoliko izuzetaka, našu decu nećete naći u našem krevetu noću. Ako možemo da priuštimo samo jedan odmor godišnje, idemo sami, i ne osećam krivicu što tražim pomoć porodice kako bismo imali izlaske na kojima razgovaramo o bilo čemu osim o našoj deci.

Za nekoliko godina, naši sin i ćerka će napustiti naš dom, a kada to urade, želim da proslavim dobro obavljen posao sa svojim mužem, a ne da sedim u tihoj kući, sa osobom koja je postala stranac, kao rezultat godina tihog udaljavanja.

Šta vi mislite o ovom stavu?

BONUS VIDEO: