Informacije koje SPASAVAJU život! Da li o LEČENJU znamo sve što TREBA da znamo?

Samo 20 odsto pacijenata saznaje za inovativne terapije od lekara, koji uglavnom nemaju dovoljno vremena kako bi im se posvetili i pružili im adekvatne informacije, pokazalo je, između ostalog, istraživanje o informisanosti pacijenata o uslovima i mogućnostima lečenja u Srbiji, koje je predstavilo Udruženje pacijenata Srbije.

Istraživanje je rađeno krajem avgusta i početkom septembra ove godine putem onlajn upitnika, a učestvovalo je 280 ispitanika iz 17 udruženja pacijenata. Ono što je dobar podatak jeste da su pacijenti u velikoj većini upoznati sa svojim pravima (83,3 odsto), a u velikoj meri i sa postojanjem udruženja obolelih od njihove bolesti (63,6 odsto).

Informer

- Značaj rada udruženja se prvenstveno vezuje za informisanje članstva o postojanju inovativnih terapija za njihovu bolest (64,6 odsto), stvaranje svesti u javnosti o pravima na inovativne lekove, radom usmerenim na uvrštavanje inovativnih lekova na liste (59,3 odsto) i predstavljanjem glasa pacijenata (59,3 odsto) - navodi Snežana Đapić iz Biroa za društvena istraživanja BIRODI.

Kliničke studije

Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, kako kaže, jedan je od 23 odsto pacijenata koji su saznali da postoje i kliničke studije u inostranstvu (pored onih u našoj zemlji), gde je moguće primiti lekove u eksperimentalnoj fazi.

- Decembra 2013. godine (pored melanoma), dijagnostikovano mi je sedam metastaza na udaljenim organima i ja sam bio u tom trenutku praktično otpisan, tj. davane su mi veoma male šanse da dočekam sledeću Novu godinu. Doktorka koja me je lečila preporučila mi je da odem u Tibingen, u Nemačkoj, da se prijavim u rad jedne kliničke studije koja ima inovativne terapije. Tada nisam znao ni šta su kliničke studije, ni šta je inovativna terapija. Otišao sam 26. decembra, a deset godina kasnije sam još uvek zdrav i prav - kaže Savo Pilipović i naglašava:

Informer

– Najznačajnija tema na kojoj će udruženje insistirati u narednom periodu jeste prevencija. Mi kao društvo stalno jurimo svoj rep – imamo preveliki broj pacijenata po glavi stanovnika. Mi moramo da radimo na tome da ljudi manje puše, manje piju, da se zdravije hrane, da više hodaju, da češće odlaze kod lekara, jer ne postoji taj RFZO, ne postoji to ministarstvo finansija, nikakvo udruženje pacijenata, nikakvi lekovi i lekari koji će to da zbrinu.