Foto: Shutterstock
Magazin
ANKSIOZNOST ILI DEPRESIJA! PSIHOLOG otkriva značajne RAZLIKE, ali i neke SLIČNOSTI!
Osobe koje pate od nekog anksioznog poremećaja često su u dilemi da li imaju i depresiju, kao i da li će anksiozni poremećaj "preći" u depresiju. Mada ova stanja pripadaju različitim dijagnozama, dešava se da osoba pati od obe ove stvari i tada je važno da stručno lice napravi razliku, jer bilo kakvo samodijagnostikovanje može samo da našteti, kaže psihoterapeut mr Sanja Marjanović iz savetovališta "Ekvilibrijum".
Pod adrenalinom
Simptomi anksioznosti i depresije drugačije se ispoljavaju, dodaje naša sagovornica.
- Vodeće osećanje kod anksioznih poremećaja (panični poremećaj sa ili bez agorafobije, generalizovani anksiozni poremećaj, fobija, OKP) jeste intenziviran i neprekidan strah, a tipične anksiozne misli imaju formulu "šta ako + negativan ishod" i sadrže predviđanja negativnih događaja u budućnosti. Na primer: "Šta ako dobijem napad straha i ugušim se dok sam u prevozu" ili: "Šta ako uđem u lift i on se zaglavi". Dakle, postoji strah da će se dogoditi nešto negativno ili katastrofalno što će ugroziti život ili zdravlje osobe - objašnjava psihoterapeut.
Informer Kod anksioznosti postoji strah da će se dogoditi nešto negativno ili katastrofalno
Zašto ih mešamo?
Često osobe koje pate od nekog anksioznog poremećaja mogu da saopšte da se osećaju "prazno" ili "kao da nemaju osećanja", a nekad to osećanje opisuju kao depresiju, navodi psihoterapeut.
- Osećanje praznine, koje može da se javi s vremena na vreme kod anksioznih, posledica je neprekidnog osećanja intenzivnog straha koji može da iscrpi organizam, pa se osoba često oseti "prazno" ili "depresivno". Ovo osećanje je, ipak, po svojim osobinama drugačije od stalnog sniženog raspoloženja koje ima depresivna osoba - objašnjava mr Sanja Marjanović.
Kada smo anksiozni, ubrzano nam lupa srce, ubrzano dišemo, znoje nam se dlanovi, drhtimo, osećamo kao da se gušimo, uznemireni smo i pod energetskim nabojem zbog povišenog adrenalina. Takođe, počinjemo da izbegavamo određene "ugrožavajuće" životne situacije - da idemo sami na javna mesta, izbegavamo liftove...
Sve je crno
- Depresiju (blagu/umerenu/tešku) pre svega odlikuju sniženo raspoloženje, neprekidna tuga, koja nema neki vidljiv spoljašnji razlog (poput gubitka drage osobe ili posla), gubitak energije i želje za različitim aktivnostima koje su ranije izazivale zadovoljstvo, a prisutan je i pojačan umor. Depresivne misli su pre svega usmerene na loše događaje iz prošlosti, osoba često okrivljuje sebe ili druge, ne postoji strah od budućnosti kao kod anksioznog poremećaja, jer je sve crno i beznadežno - budućnost, prošlost i sadašnjost - navodi mr Sanja Marjanović.
Informer
Mogu se javiti i misli o samoubistvu, opominje psihoterapeut. Dok anksiozne osobe generalno strahuju za svoj život i zdravlje, depresivne zamišljaju samoubistvo ili prave konkretne planove kako da ga izvrše. U težim situacijama to i pokušaju.
Šta je zajedničko
I jedan i drugi poremećaj prate negativne emocije i lanac negativnih misli koji se ponavlja.
- Iako depresivne osobe pretežno razmišljaju o "crnoj" prošlosti i osećaju tugu, nije isključeno da predviđaju negativnu budućnost i da pritom osećaju strah i obrnuto. Po tipu ličnosti osobe koje pate od oba poremećaja generalno su manje otporne na stresne situacije i imaju slabe strategije da ih prevaziđu. Ipak, oba poremećaja je moguće izlečiti i prevazići uz odgovarajuću psihološku ili terapiju lekovima - navodi psihoterapeut.
Iz anksioznosti u depresiju
Vrlo je važno shvatiti da anksiozni poremećaj nije potkategorija depresivnog ili depresija u blažem obliku i slično, naglašava naša sagovornica.
Informer
- Šta se zapravo dešava? Na primer, osoba koja ima panični poremećaj sa agorafobijom plaši se da bude sama, posebno ako mora da ide van kuće, jer postoji mogućnost da će joj se dogoditi panični napad, koji ona tumači kao opasan po život i zdravlje. Ova osoba smanjuje broj životnih situacija u kojima neometano može da učestvuje, počinje sve više da se izoluje i u socijalnom smislu, a njen život se sadržajno osiromašuje. Kao posledica toga osoba može da razvije osećanje tuge i razočaranja, jer ne uspeva da se suprotstavi svom strahu i takvo negativno iskustvo i izolacija mogu da je uvedu u depresiju. Dakle, nelečeni anksiozni poremećaji mogu da dovedu do depresije kao sekundarnog problema. Prema tome, važno je na vreme rešiti se prvog problema, odnosno anksioznosti, kako ne bi došlo i do depresije - poručuje mr Sanja Marjanović.