Foto:
Magazin
Koliko je HRONIČNI BRONHITIS opasan? LEKARI otkrivaju ŠTA je najvažnije da PREDUZMETE!
Hronični bronhitis nastaje kao posledica dejstva nekog spoljašnjeg faktora na pluća duži vremenski period za razliku od akutnog koji nastaje kao posledica trenutnog oboljenja. Taj spoljašnji faktori je najčešće duvanski dim mada može da bude i neki drugi faktor, zagađenje, gasovi, stalna izloženost prašini, česte infekcije…, kažu dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić.
- Prvi simptom hroničnog bronhitisa je najčešće kašalj. On prati gotovo 50 procenata bolesnika sa ovom bolešću, a kašalj je najčešće praćen izbacivanjem beličastog ispljuvka (mukus). U početku ne velikog po količini, ali ta količina može vremenom da se uvećava. Boja ispljuvka je u početku bela, ali može da bude i zelenkasta, žuta, braon ili sa primesama krvi. Promena boje ispljuvka može da znači i neku dodatnu bakterijsku infekciju, ali ne mora da znači - kaže dr Ivana Cerovina Đurić.
Informer
Nagomilavanje mukusa pored kašlja vremenom može da dovede do:
1.Otežanog disanja i kratkog daha
2.Takozvanog sviranja u grudima koje se najčešće javlja kada je prisutna i neka infekcija, mada može da se javi i bez nje, pogotovo ukoliko hronični bronhitis prati i astma
3.Vremenom može doći do zamaranja, mršavljenja i slabosti
4.Usled smanjene koncentracije kiseonika mogu da se jave plavičasti prsti i usne
5.Povećane verovatnoće za razvoj infekcija
6.Opterećenja na srcu i krvnim sudovima
Pogoršanje hroničnog bronhitisa
Česta su pogoršanja hroničnog bronhitisa. Nastaju kao posledica promena vremena, pogotovo u periodima pojave magle ili vlažnim godišnjim dobima, zatim zbog neke infekcije, iznenadnog izlaganja nekom spoljnjem faktoru, dimu gasovima ili čak pojačanom stresu.
- Tada je neophodno javljanje lekaru kako bi se uključio kiseonik, uključila ampulirana terapija i/ili inhalacija. Uz terapiju se tegobe smire u periodu od nekoliko dana, ali je bitno izbegavati neke teže aktivnosi i naprezanje koliko je to moguće u ovom periodu - preporučuje dr Ivana Cerovina Đurić.
Ko je u riziku?
Hronični bronhitis se razvija najčešće kod:
Informer
1.Pušača
2.Osoba koje žive i rade u oblastima sa velikim zagađenjem
3.Osoba često izloženim infekcijama pluća
4.Osoba koje su često izložene dejstvu različitih hemijskih agensa
5.Onima koji već imaju neki problem sa plućima, recimo astmomž
- Na žalost, postoji i genetski faktor nasleđivanja koji bi više trebalo da se posmatra u smislu veće verovatnoće. Odnosno, ne mora da znači da ćete sigurno imati hronični bronhitis ukoliko već neko u porodici ima. Tu je više stvar u tome da te osobe moraju više da vode računa o svojim plućima - savetuje dr Ivan Đurić.
Kako se leči?
Za ovu bolest na žalost ne postoji lek koji će je u potpunosti izlečiti. Terapija se u osnovi sastoji u zaustavljanju pogoršanja stanja i uspostavljanja 'statusa kvo'. Ona kombinuje kako lekove tako i korenitu promenu u načinu životu. To podrazumeva smanjivanje izlaganju štetnim faktorima koji dovode do oštećenja pluća, duvanskom dimu recimo.
Zaboravite na pušenje
Jedan od glavnih razloga za razvoj hroničnog bronhitisa je i pušenje. Stalna iritacija pluća koju izaziva duvanski dim praćena česticama i štetnim materijama koje se sa tim dimom unose u pluća izaziva konstantnu iritaciju.
- Ta iritacija je jedan od glavnih razloga stvaranja hroničnog bronhitisa. Nije za džabe drugo ime hroničnom bronhitisu i pušački bronhitis. Prekidanje pušenja je stoga imperativ u lečenju ove opake hronične bolesti - upozorava dr Ivan Đurić.
- Što se medicinskog dela tiče lečenje hroničnog bronhitisa pre svega podrazumeva odlazak grudnom lekaru, odnosno pneumoftiziologu na pregled. Pre toga treba uraditi snimanje pluća rendgenom i kompletnu laboratoriju. Pneumftiziolog će verovatno posle slušanja pluća da vam uradi spirometriju na osnovu koje će da proceni stanje pluća. Pored toga može da traži i dodatna ispitivanja u smislu skenera pluća, a nakon toga dolazi do uvođenja terapije - objašnjava dr Ivana Cerovina Đurić.
Informer
Terapija podrazumeva korišćenje različitih pumpica i lekova za olakšavanje disanja, najčešće je doživotna i treba je redovno uzimati. Pored ovih lekova u slučaju postojanja i neke infekcije uključuju se i antibiotici.