Foto: Shutterstock
Magazin
BOL koji NE SMETE da IGNORIŠETE! Hirurg otkriva SVE što teba da znate o KARCINOMU ŽELUCA!
Karcinom želuca je četvrti po učestalosti maligni tumor sa oko milion novoobolelih godišnje na globalnom nivou. Postoji više vrsta, ali su najčešći adenokarcinomi koji čine preko 95 odsto. Mahom oboljevaju starije osobe, dva puta češće muškaraci, a ukoliko se ne otkrije na vreme šanse da preživite narednih pet godina su manje od 20 odsto. S druge strane, zdrav način života i odlazak kod lekara blagovremeno, pri pojavi prvih simptoma, su najbolja prevencija i vode ranom dijagnostikovanju, kaže hirurg dr Aleksandar Đermanović sa Klinike za hirušku onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine.
- Siptomatologija ovog tumora u ranom stadijumu bolesti je, nažalost, vrlo oskudna i nespecifična. Najčešći klinički znaci su bol u gornjem delu stomaka (epigastrijum), gubitak apetita i telesne težine, malaksalost, anemija i bol pri gutanju. Najčešći razlog za odlazak kod lekara je, inače, osećaj punoće u gornjem stomaku koji postaje konstantan – objašnjava hirurg dr Aleksandar Đermanović.
Informer
Bolje sprečiti
Lična odgovornost prema zdravlju podrazmeva brigu o samom sebi, poručuje dr Aleksandar Đermanović.
- Veoma je bitno da svako od nas poboljša kvalitet svog života adekvatnim načinom ishrane uz redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i umerenu konzumaciju alkohola. Time smo več poprilično uradili i smanjili rizik od nastanka karcinoma želuca. Vrlo je bitno i da pacijenti koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu redovno posećuju nadležnog lekara radi ranog skrininga i adekvatnog praćenja. Blagovremeno otkrivanje i lečenje Helicobacter pylori infekcije, hroničnog gastritisa i ulkusa želuca takođe spadaju u mere prevencije. Pored toga, pri pojavi prvih navedenih simptoma obavezno obavestite nadležnog lekara radi blagovremene terapije – savetuje hirurg.
Koji su faktori rizika? Da li je delom nasledan?
- Loše navike u ishrani, kao što su preterana konzumacija dimljenog i sušenog mesa, slane ribe, masti, ulja, industijskog šećera i preterana upotreba soli predstavljaju faktor rizika. U velikoj meri utiču i konzumacija alkohola, pušenje, gojaznost i fizička neaktivnost. Dosadašnje najznačajnije saznanje, međutim, kada je reč o uzrocima je prisustvo hronične Helicobacter pylori infekcije. Blagovremeno otkrivanje prisustva ove bakteriju u želucu i njeno eliminisanje lekovima su značajna prevencija. Kada je reč o genetici, mada se većina karcinoma želuca javlja sporadično, oko 8-10 odsto slučajeva ima naslednu komponentu. Pozitivna porodična anamneza je značajan faktor koji povećava rizik za nastanak karcinoma za 2-10 puta.
Postoje li određene bolesti koje mogu da budu uvod u karcinom?
- Pored hronične infekcije Helicobacter pylori, hronični atrofični gastritis, hronični ulkus (čir) želuca, polipi želuca, Menetrierova bolest i gastrektomija (hirurško uklanjanje dela ili celog želuca) tokom života predstavljaju bolesti i stanja koji mogu dovesti do pojave karcinoma. Izuzeno je važno da pacijenti sa predhodno navedenim oboljenjima budu redovno praćeni od strane lekara radi ranog otkrivanja i blagovremenog lečenja.
Da li se bolest može otkriti na vreme, preventivnim pregledima?
- Rezultati laboratorijskih ispitivanja krvi, nažalost, ne upućuju na prisustvo karcinoma želuca sve dok on ne dospe u uznapredovali stadijum. Pored toga, anemija, pozitivan test na okultno (nevidljivo golim okom) krvarenje u stolici i povišene vrednosti tumor markera mogu biti prisutni i kod benignih želudačnih oboljenja. S druge strane, postoji više (osam) senzitivnih metoda za otkrivanje ove bolesti, od kontrasne radiografije do laparoskopske ultrasonografije.
Informer
Kako izgleda lečenje i kakve su prognoze, kod nas i u svetu?
- Odluku o lečenju donosi tim sačinjen od hirurga, interniste-onkoga i radijacionog onkologa. Onkološko lečenje podrazumeva primenu neoadjuvantne onkološke terapije (primenjuje se pre hiruške intervencije), operativno hiruško lečenje i adjuvantna onkološka terapija (primenjuje se nakon hiruške intervencije). Prognoza zavisi od mnogobrojnih faktora, kao i od zemlje do zemlje. Dobru prognozu imaju pacijenti kod kojih se bolest otkrije u ranom stadijumu. U Japanu petogodišnje preživljavanje iznosi 90 odsto za rani karcinom želuca, a 50 odsto za uznapredovali stadijum. U zemljama Zapada petogodišnje preživljavanje iznosi od 20-30 odsto, što predstavlja dosta lošije rezultate u odnosu na Japan. U Srbiji je situacija dodatno lošija u odnosu na zemlje Zapada.
Da li postoje inovativni lekovi za ovu vrstu karcinoma i da li ih ima kod nas?
- Pored standardne hemioterapije, dostupne u Srbiji od strane Republičkog fonda za zdrastveno osiguranje, postoje inovativni lekovi, kao što je target biološka terapija i imunoterapija. Ove terapije su pokazale znatno bolje preživljavanje pacijenata, sudeći prema najnovijim studijama.