MLADI SVE ČEŠĆE POVREĐUJU SEBE! Da li primećujemo znakove na vreme?

Mnogi mladi ljudi i deca danas se suočavaju sa velikim pritiscima u školi, osećanjem neprihvatanja među vršnjacima, nasiljem na mreži i posledicama pandemije koja je preko noći zaustavila naš život. Sve to obično ostavlja mentalni trag kod mladih i dece, a mnogi se sa ovim problemima bore bez adekvatne pomoći.

Da je tako potvrđuje i Marčela Milković, psiholog, sa kojom je A1 Hrvatska razgovarala o najčešćim izazovima sa kojima se mladi danas suočavaju i o znakovima po kojima možemo prepoznati da se dete bori sa određeni problem.

Povećan broj raspitivanja o samoubistvu

– Često nam se javljaju deca i tinejdžeri jer ih, na primer, roditelji vređaju, viču na njih, upoređuju ih sa braćom ili sestrama, ljute se na njih zbog školskih ocena i slično. Deca nam se javljaju i kada im se roditelji razvedu jer često ne razumeju šta se dešava i šta će biti sa njihovom porodicom. Zbunjeni su jer ne znaju s kim će da žive i ne bi hteli da biraju između mame i tate - kaže Milković.

U navedenim situacijama, objašnjava sagovornik, deca mogu da se osećaju tužno i uplašeno i da veruju roditeljima kada ih opisuju kao glupe ili nesposobne. Pošto deca nemaju stabilnu sliku o sebi, veruju u ono što roditelji govore o njima. Ako ih roditelji oštro kritikuju i opisuju kao, na primer, glupe ili nesposobne, deca će poverovati i zbog toga će se osećati tužno i uplašeno, objašnjava Milković.

Informer

- Ako vređate dete, trajno narušavate njegovo samopouzdanje i samopoštovanje. Ponekad deca zovu jer nemaju sa kim da razgovaraju o svojim brigama i poteškoćama. Roditelji su često zauzeti i ne odvajaju vreme tokom dana da razgovaraju sa svojim detetom o njegovim potrebama, problemima i emocijama. Oni zapravo nisu tu za njih. Deca iz takvih porodica se često osećaju usamljeno i nevažno – upozorava psiholog.

Međutim, posebno zabrinjava podatak o porastu raspitivanja o samoubistvu i samopovređivanju među decom i mladima.

- Reč je o povećanju od 50 odsto u prošloj godini u odnosu na prethodnu godinu. To je u skladu sa drugim društvenim pokazateljima prema kojima je mentalno zdravlje ljudi narušeno nakon pandemije, ali i zbog pogoršanja ekonomske situacije u kojoj se nalazimo. Ne postoji jednostavno rešenje, ali svakako da svi treba da radimo na prevenciji i edukaciji mladih i roditelja, kao i na normalizaciji i podsticanju traženja stručne pomoći u situacijama kada je ona potrebna – naglašava psiholog

Nasilje na internetu je u porastu

Jedan od najvećih izazova sa kojima se mladi danas suočavaju je onlajn nasilje i govor mržnje. Prema istraživanju o odgovornom korišćenju tehnologije koje je 2022. godine sprovela A1 Hrvatska, čak 63 odsto dece uzrasta od 11 do 13 godina smatra da je najveći problem nasilja na mreži maltretiranje (ruganje, vređanje...) i više više od polovine učenika osnovnih škola (54 odsto) kao najveće probleme ističe neprimeren, vulgaran ili užasan sadržaj na društvenim mrežama. Pored toga, 72 odsto dece se slaže da se jedni prema drugima ponašamo lošije na mreži nego lično.

- Kada govorimo o ovakvoj vrsti raspitivanja, mladi se najčešće javljaju zbog onlajn polnog  zlostavljanja, vršnjačkog nasilja putem interneta, elektronskog zlostavljanja i gruminga. Polno zlostavljanje na mreži je zlostavljanje u vidu komentara, poruka, deljenja eksplicitnog sadržaja, iznude privatnih slika i sličnih ponašanja, dok je gruming termin koji se odnosi na stvaranje emocionalne veze sa detetom u cilju polnog zlostavljanja ili eksploatacije deteta – objašnjava psiholog.

Informer

Ona ističe da je izuzetno važno, ukoliko dođe do nasilja na mreži, da deca razgovaraju sa odraslom osobom iz svog okruženja kojoj veruju i koja će moći da im pomogne da preduzmu neophodne korake da se nasilje zaustavi.

- Kroz razgovor sa detetom istražujemo ko bi ta osoba za njega mogla da bude, na koji način bi mogao da joj kaže o nasilju, a zatim ga ohrabrujemo da joj kaže sve što nam je rekao. 

Nije sramota tražiti psihološku pomoć

Bez obzira sa kakvim se problemima i pritiscima bore mladi i deca, možda je više nego ikad potrebno osvestiti ljude da nije sramota tražiti psihološku pomoć. Naime, stručna podrška može da bude presudna za prevazilaženje različitih izazova i teških životnih situacija, ali je važno i da roditelji i staratelji znaju da prepoznaju znake da je detetu ili tinejdžeru potrebna pomoć.

– Svaka veća promena u ponašanju može da bude pokazatelj da čovek prolazi kroz nešto što mu je teško. Promene mogu da budu manje ili više vidljive, ali povlačenje, promena raspoloženja, agresivnost i slična ponašanja često mogu da budu znaci da se dete nosi sa nečim što mu je teško – zaključuje psiholog Milković, dodajući da treba da neguje odnose međusobnog poverenja sa bliske ljude i otvorenu i iskrenu komunikaciju kako bi osoba znala da smo tu za nju iu teškim trenucima.

Dakle, ako neko koga poznajete prolazi kroz težak period u životu, ohrabrite ga da potraži stručnu pomoć. Učenici se mogu obratiti školskim psiholozima, a pomoć uvek možete potražiti i od organizacija kao što su Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva i mnoge druge. Najvažnije je zapamtiti da nije sramota tražiti pomoć i da o mentalnom zdravlju treba voditi računa jednako kao i o fizičkom zdravlju.