Da li je ljubav smisao života? Psiholog razbija najveće romantične zablude

Izjednačavanje neke ljubavne veze sa smislom života jeste jedna od najvažnijih iskrivljenih uverenja o partnerskoj ljubavi, kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević, autor knjige "Formule ljubavi".

- Mnogima je na prvi pogled prihvatljiva ideja da je velika ljubav prema nekoj osobi smisao života. Kad neko veruje u to on je u ljubavi veoma posvećen, odan i takav odnos mu je izvor najveće sreće. Ali, sa druge strane je i izvor najveće nesreće, jer u slučaju raskida, osoba nije samo tužna što je ostavlja neko koga još uvek voli, nego je očajna zato što odlazi smisao njenog života. Ona ostaje osoba bez smisla života, očajna, depresivna. Život bez datog partnera joj je prazan i besmislen, tako da iz ovog uverenja sledi samodestrukcija, kroz samoubistvo ili neko drugo "produženo" samoubijanje ili sledi destruktivna akcija prema bivšem partneru. To je logika iza postupka one osobe o kojem čitamo u crnoj hronici "Ubio bivšu pa izvršio samoubistvo" - otkriva Milivojević.

Pevelika očekivanja

Sve većem broju razvoda doprinose različite okolnosti,  jedna od njih je možda i to što ljudi danas imaju više hrabrosti i samopouzdanja da napuste partnera, mada dr Milivojević kaže da je ključni razlog razočaranje u brak i partnera, a sve više su to i nerealna očekivanja od partnera.

Informer

- Samopouzdanje i hrabrost su svakako važni, naročito da se sprovede odluka da se ode iz braka ili veze, ali nisu razlog. Ono što je glavni razlog jeste to što su razočarani partnerom i brakom. A za ovo razočaranje je često krivo partnerovo ponašanje, ali sve više imamo i one koji odlaze iz brakova i veza koji su, spolja gledano, sasvim u redu. U tom slučaju kriva su previsoka, nerealna očekivanja od partnera, veze i braka - smatra psihoterapeut, a piše Bgonline.

Kada smo živeli u "zoni preživljavanja" bio je i takav mentalitet, jer su ljudi očekivali da život bude težak, i želeli su da tu težinu lakše nose udvoje. Tada je brak bio potreba.

- Danas kada smo mentalno u "zoni kvalitetnog života", kada znamo da možemo i sami, da naše preživljavanje ne zavisi od druge osobe, od veze i braka očekujemo da nam stvara prijatna osećanja, zadovoljstvo i sreću. Kada shvatimo da toga nema i da se to nikada neće promeniti na bolje, tada odlazimo iz takvih veza i brakova. Tada na scenu stupaju samopouzdanje i hrabrost, ali šta to vredi ako su i u novoj vezi i braku previsoka očekivanja. Na sreću ljudi emocionalno odrastaju i sazrevaju, tako da su u svojim poznim tridesetim mnogo zreliji nego što su to bili pre desetak godina - smatra Milivojević.

Ljubav i zaljubljenost

Jedna od glavnih i veoma raširenih zabluda o ljubavi je i njeno izjednačavanje sa zaljubljenošću. Veliki broj ljudi je uveren da je zaljubljenost ona prva, intezivna i nužna faza ljubavi, nakon čega sledi druga faza smirenije ljubavi. Međutim, ova osećanja, iako se doživljavaju slično, zasnovana su na različitim psihološkim mehanizmima, pa je reč o različitim osećanjima, navodi Milivojević za Ljubav i Zdravlje. Ona zbog toga ne mogu preći jedno u drugo, kako se to inače smatra. 

Informer

- Zaljubljenost je emocija zasnovana na idealizaciji, koja proističe iz ideje da je moguće pronaći idealnu osobu za sebe i sa njom živeti u večitoj sreći do kraja života. Međutim, kako niko nije idealan, kada zaljubljena osoba to uvidi, ona se u većoj ili manjoj meri razočara. Kako je koren ove reči “čaranje”, dakle magijski postupak kojim se izaziva mentalna opijenost, nakon zanesenosti koju proizvodi očaranost ili začaranost drugom osobom, nastaje razočaranost – navodi Mlivojević.

S druge strane, ljubav je osećanje koje je zasnovano na emocionalnom vezivanju jedne osobe za drugu, i iz ovog osećanja proizlazi trajan odnos koji karakterišu pripadnost, povezanost i bliskost. Za razliku od zaljubljenosti koja je prolazno osećanje, ljubav je veoma stabilno osećanje.

- Problem koji je povezan sa ovom zabludom je u tome što mnogi ljudi veruju da se moraju zaljubiti u nekoga - da bi ga voleli. Zato kreću u odnose sa idealizacijom i visokim očekivanjima koje partner jednostavno ne može da ispuni, a veze zasnovane na zaljubljenosti su nestabilne, ograničenog trajanja i često vode u raskide i razvode. Ova zabluda o ljubavi ima velike socijalne posledice zato što je dovela do nestabilnosti veza, krize braka i porodice – poručuje psihoterapeut.