Nekada najomraženija građevina krije mnoge bizarne tajne! Evo zašto su je zvali "džinovski skelet"

Godine 1886. objavljeno je u francuskim novinama da će se uskoro održati takmičenje. Onaj ko u tom takmičenju pobedi, moći će da sagradi centralnu građevinu za Svetski sajam koji će biti održan 1889. godine. 

Kompanija Gustava Ajfela predložila je projekat koji  je pobedio između ostalih 107 takmičara. Prvi projekat arhitekte Ajfelove kompanije bio je toranj koga je držalo četiri kamena postolja. Monumentalni lukovi između stubova trebalo je da budu poduprti staklenim zidovima na svakom nivou. Najviši deo trebalo je da ima oblik sijalice i da bude ukrašen različitim ornamentima.

Informer

Džinovski skelet

Ipak, ovaj projekat bio je previše komplikovan, pa je iz tog razloga promenjen i ostali su samo lukovi na dnu kule. Radnicima je trebalo čak pet meseci da dovrše temelj, a naredni 21 mesec proveli su pokušavajući da sastave 18.000 metalnih delova sve do vrha. I dan danas prolaznik može da vidi sve ove delove, čak i da pokuša da ih prebroji kada dođe u posetu Parizu. 

Ajfelov toranj izgleda revolucionarno čak i danas. Ipak, u kasnom 19. veku on je bio prava senzacija. U to vreme veliki broj ljudi kritikovalo je ovu građevinu. Poznati pisci nazivali su ga "tragičnom uličnom lampom", "napola izgrađenom fabrikom" i "džinovskim skeletom". 

Ovi poslednji ipak nisu mnogo pogrešili. Kula zaista ima nešto zajedničko sa ljudskim koštanim sistemom. Dizajn tornja inspirisan je butnom kosti. Kada su izvođači tek počeli da rade na ovom projektu, Ajfelov tim suočio se sa velikim problemima. 

Informer

Morali su da naprave toranj dovoljno jak da izdrži sve svoje elemente, dok je u isto vreme bilo potrebno da bude lagan kao vazduh. Ako bi napravili samo jednu grešku, u to vreme najvša konstrukcija na svetu, srušila bi se pod sopstvenom težinom, gravitacijom ili jakim vetrom.

Izvođači su morali da rade sa gvožđem koji je u to vreme bio revolucionarni materijal za gradnju. 

U isto vreme Herman von Majer istraživao je ljudske kosti, naročito butne. Ovo je najduža i najjača kost u ljudskom organizmu. Kosti su izuzetno čvrste spolja, ali su sunđeraste iznutra. U pitanju je šuplja cev napravljena od manjih šuplih cevi, ispunjenih još manjim šupljim cevima. Kost može da nosi teret zbog svoje komplikovane unutrašnje strukture. Vlakna unutar kostiju raspoređena su po unakrsnom šablonu.

Informer

Delovi tornja nalik na butne kosti

Švedski inženjer Karl Kolman razvio je taj koncept i napravio je sistem po kome će delovi nalik na butne kosti biti postavljene na mestima gde su najpotrebnije. Gustav Ajfel iskoristio je tu ideju i odlučio je da svoju kulu napravi pomoću unakrsnih šablona kako bi mogao da podrži konstrukciju. 

Ajfelov toranj završen je 31. marta 1889. godine.