NASA ISTRAŽUJE: Koliko pijaće vode se nalazi u snegu?

Preživljavanje nešto više od šestine čovečanstva zavisi od godišnjih otapanja snega. 

MODERNA MEDICINA: Jod je veoma bitan za zdravlje!

NASA navodi da samo u zapadnom delu SAD, na primer, tri četvrtine svih reka i manjih vodotoka zavisi od vode iz snega koji se na planinama otapa u proleće. 

KADA VAM SE GOSTI NAJAVE U ZADNJI ČAS: Kako da vam kuća zablista za 20 minuta!

Slično je u većem delu sveta, a koliko je znanje čovečanstva o rezervama vode u snegu ograničeno, pokazuju iznenađenja koja priroda sve češće priređuje poplavama i sušama. 

Još 1967. na severnoj Zemljinoj hemisferi pod snegom je u proleće bilo čak 2.5 miliona kilometara veće područje nego danas. 

Reč je o površini većoj od pola EU, a razlog zašto se toliko snega od tada istopilo, leži u globalnom zagevanju kao posledici klimatskih promena. 

Ipak, proces tu ne prestaje. 

Kako je pod snegom sve manja površina Zemlje, kao i pod ledom jer se otapaju ledeni pokrivači na polovima i glečeri širom sveta, sve je manja površina Zemlje koja svojom snežnom ili ledenom belinom odbija Sunčeve zrake nazad u svemir. 

To znači da Zemlja upija sve više Sunčevih zraka i tako se još brže zageva, trpeći sve gore klimatske promene. 

"Naš cilj sada je da pronađemo i razvijemo najbolje tehnike za merenje količine snega", citirala je NASA na svojim stranicama naučnika Godar instituta Edvarda Kima. 

Projekat se zove “SnowEx”, pri čemu je "Ex" sufiks koji označava istraživanje. 

U projektu se koristi pet aviona s deset različitih senzora. Osim toga, polovina naučnika koja učestvuje u projektu namerava da se tokom terenskih merenja smrzava i po 10 sati dnevno na visinama većim od 3.000 metara. 

Jedan od osnovnih problema je utvrđivanje snežnih pokrivača po šumama, pa će vojska naučnika za potrebe istraživanja iskoristiti svu raspoloživu opremu i vozila.