VREDELA K`O ZLATO: Misteriozno izumrla NAJVAŽNIJA biljka na svetu!

Nije izgledala naročito egzotično: imala je grub koren, veliko lišće i mnoštvo žutog cveta, ali je imala miris koji je otkrivao vrednost njenog hemijskog sastava. Bila je i ukusna pa se koristila u kuhinji - pržila, stavljala u umake ili blaširala i jela kao povrće. 

Koren se jeo svež, začinjen sirćetom, a navodno se davala ovcama, kako bi njihovo meso postalo neverovatno meko. Osim toga, od njenih delikatnih cvetova pravili su se parfemi. 

Legenda kaže da su se Rimljani predvođeni Batusom oko 630. godine pre nove ere iskrcali na libijskoj obali i da su tamo osnovali grad Kirenu. Prema njoj se cela Libija nekoć zvala Kirenaika, što je naziv i današnje libijske istočne pokrajine. To je bilo jedino mesto gde je rasla biljka silfion, a s vremenom je postala najvažniji deo bogatstva grada toliko da su njen simbol stavljali na svoj kovani novac. 

Iz egipatskih je zapisa vidljivo da je korištena u gotovo svim receptima za lekove za sva moguća stanja - od bola u kičmi, upale grla i trovanja, do gubavosti, i za izazivanje pobačaja. 

Naposletku, biljka je bila neizostavna i u spavaćoj sobi, gde se njen sok pio kao afrodizijak. Soran je pisao da bi žene trebalo da piju sok napravljen od male količine silfiona, veličine graška, jednom mesečno. Dodaje da biljka "ne samo da sprečava začeće nego i uništava postojeće". 

I Dioskorid, još jedan drevni lekar-travar, ju je davao pacijentima u iste svrhe. Plinije Stariji u svojoj Istoriji prirode tvrdi da je poslednja stabljika silfiona predata rimskom caru Neronu kao "raritet", a on ju je, prema nekim izvorima, odmah i pojeo. 

Rimljani su toliko obožavali silfion da su biljku često spominjali u pesmama i velikim književnim delima, a vekovima su njihovi carevi imali monopol nad njom, piše BBC. 

Međutim, danas se ta biljka ne može pronaći (ili još nije prepoznata). Neki misle da je do istrebljenja došlo zbog prevelike potražnje, dok drugi tvrde da se ona danas krije u ruhu neke "obične mediteranske biljke". 

Prema legendi, silfion je prvi put otkriven nakon što je "crna kiša" pala širom istočne obale Libije pre dve i po hiljade godina, a od tada su je vetrovi raširili dalje od visoravni gde je pronađena. Ipak, problem je bio u tome što Grci i Rimljani nisu pronašli način za njen uzgoj u tuđini, pa ju je navodno naposletku dotuklo crno tržište.