Foto:
Magazin
ČUDA SU MOGUĆA! Informer u MANASTIRU TUMANE, mestu gde vlada POTPUNI MIR - Nemi progovraju, ljudi bez poroda dobijaju decu, a BOLESNI OD RAKA KROZ MOLITVU POBIJAJU DIJAGNOZE!
Manastir Tuman nalazi se na devet kilometara udaljenosti od Golupca, u podnožju golubačkih planina, okružen šumom, na levoj obali Tumanske reke, što samoj svetinji daje posebnu lepotu.
Vrata ovog svetog mesta za sve su otvorena. Bolesni, zdravi, ljudi bez poroda, sa mukom i oni koji samo vole srpski turizam pred lepotom ostaju nemi.
ČUDO U MANASTIRU TUMANE! Lekari ostali nemi nakon izlečenja pacijenta!
Kada uđete na kapiju, osetite mir koji vas preplavi. Bez obzira što je u svetu odavno proglašena pandemija koronavirusa, u manastiru vlada dobra organizacija. Naš narod zna da su ovde čuda moguća i ta činjenica ih ne sprečava da pređu silne kilometre i ovde pronađu spas, stoga su gužve posebno vikendom velike. Međutim, grupna molitva se održava ispod trema (na otvorenom) kako bi se sprečilo širenje zaraze, a opet se uslišile želje putnicima.
Informer
A ovo su neka od skorašnjih čuda o kojima svedoče monasi i blagosloveni ljudi koji su došli u manastir Tumane.
- Karcinom glave
Sve je počelo sa nesnosnim glavoboljama koje su trajalo dugo, nekako su mi svi putevi bili zatvoreni da bih došla do tačne dijagnoze i pravog leka, nisam više mogla da izdržim bolove i rešila sam da dođem u Tumane. U manastir sam došla na proslavu 630 godine postojanja manastira Tumana, tu sam bila na molitvi, kući upotrebljavala uz molitvu ulje iz kandila Svetitelja Tumanskih i od tada, tek posle poste manastiru otvora mi se put za rešavanje svog zdravstvenog stanja. U Nišu na magnetnoj rezonci otkrivena su mi dva tumora na mozgu. Uspela sam da dođem do profesorke dr Danice Grujičić, koja me je operisala 7. oktobra 2019. godine. Nastavila sam da redovno koristim ulje i molilim se. Juna 2020, na pregledu je konstantovano da više nema kracinoma. Povremeno mi se samo javljaju glavobolje, danas sam došla da se pomolim i zahvalim Svetitiljima.
Verica Mihajlović iz Bora.
- Povratila vid
Aleksandra Mitrović iz Smedereva 11. decembra 2019, doživela je težak saobraćajni udes u kome joj je bila povređena glava. Nakon operacije glave izgubila je vid. Doktori su joj rekli da će moći da nazire siluete, ali nikada više da jasno vidi Dolazila je u manastir Svetiteljima na molitvu tri puta.Nakon 3. posete na putu kući povratio joj se u potpunosti vid. Od oca je zatražila da vozi auto i svoje presrećne roditelje je odvezla kući.
- Cista i polip
Želim da posvedočim o čudu koje mi se desilo. 09.maja 2020, sam posla mejl u kome sam Vas zamolila da se pomolite za mene jer mi je bila zakazana operacija polipa koga sam imala na materici. Deset dana nakon toga polip je nestao. Nakon tri dana opet Vam šaljem mejl da se i ovog puta pomolite, sada zbog ciste koje sam imala na jajniku veličine 5 cm zbog koje nisam mogla da zatrudnim. Danas sam išla na pregled - ciste više nema. Moja vera u pomoć Tumanskih Svetitelja je ispunjena i ulila mi je radost i još čvršću veru. Iskreno se nadam da ću uskoro doći da se zahvalim Bogu, Svetom Jakovu i Svetom Zosimu i Vama što ste se molili se za mene.
Sanja Veljović iz Čačka
Pogledajte i galeriju fotografija:
Istorija manastira
O nastanku i imenu manastira Tumana nema sigurnih svedočanstava, sva se ona javljaju dosta kasno (XIX vek) i čine u osnovi zapisano i od zaborava otrgnuto usmeno predanje.
Ako se oslonimo na narodno sećanje koje je do dana današnjeg živo u široj okolini manastira, Tuman je nastao kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića, za koga se smatra da je živeo i vladao delom današnjeg Braničeva. Pred Кosovski boj manastir još nije bio dovršen pa je Sveti knez Lazar pozvao svoga vlastelina da prekine zidanje svetinje rečima „Tu mani“ od čega je izvedeno ime manastira.
Informer
U narodu braničevskog kraja vekovima živi predanje da se Prepodobni Zosim Sinait upokojio kada ga je nehotice ranio Miloš Obilić, koji je imao dvor u neposrednoj blizini manastira Tuman i koji je u njegovoj okolini obično lovio. Svi putopisci koji su se našli u Tumanu tokom XIX veka sa manje i više detalja opisali su spomenuto predanje.
Prvi koji je ostavio svedočenje o Prepodobnom Zosimu Sinaitu bio je Joakim Vujić, koji je manastir Tuman posetio 1826. godine. U kratkom opisu manastirske crkve beleži da je u njoj grob svetitelja Zosima Sinaita, koji je na tom mestu kao pustinjak živeo i umro. Ime manastira Tumana ne dovodi u vezu sa nehotičnim ranjavanjem i smrću Zosimovom, već sa kneževim pozivom Milošu da prekine zidanje manastira („tu mani“) radi nadolazeće turske vojske ka Кosovu.