NAJČEŠĆE JEZIČKE NEDOUMICE! Spisak je podugačak - OVAJ TEKST MORATE IMATI PRI RUCI ILI "U GLAVI"

Kao rezultat standardizacije i normiranja jezika, pojavljuju se različiti priručnici, gramatike i pravopisi. Međutim, pravila data u navedenim priručnicima nisu definitivna.

Jezik se stalno menja iz različitih razloga, a zadatak lingvista je da te promene prate i one koje su dobre i opravdane-prihvate, a one koje nisu-isključe iz standarda.

U daljem tekstu biće predstavljene najfrekventnije jezičke nedoumice, te će biti izdvojeno šta je pravilno, a šta nije.

Informer

Odvojeno i sastavljeno pisanje reči

1. Ako je rečca li povezana s karakterom rečenice ili sa glagolom, piše se odvojeno: Da li si tu? Je li tako? U razgovornom stilu se javlja i uzrečica je li  koja se takođe piše odvojeno, a u množini se upotrebljava i oblik jelte.

2. Rečca ne za negiranje se ne spaja s glagolima: ne znam, ne shvatam… Izuzeci su glagoli: neću, nemam, nemoj, nisam.

3. Odvojeno se piše rečca i te koja služi za isticanje: i te kako.

4. Kod prideva i imenica rečca ne srasta sa drugom reči, pa tako imamo nečoveka, neznanje, nezrelog ili nepismenog, a ne – ne čoveka, ne pismenog…

5. Zamenice sa ni se pišu spojeno bez predloga, ali kada se upotrebe s predlogom, on razdvaja sastavnice: ni od koga, ni u što, ni sa čim.

Informer

6. Pomoćna reč put piše se spojeno sa brojevima jedan, dva i tri: jedanput, dvaput, triput, ali odvojeno uz višečlane brojeve čiji je poslednji član jedan, uz redne brojeve i zamenice: trideset i jedan put, prvi put, ovaj put; dok se oblik puta uvek piše odvojeno: dva puta, tri puta, nekoliko puta.

7. U spojevima predlog-imenica, spojeno se pišu nova, pomerena značenja konstrukcije: naprečac, zauzvrat.

8. Odvojeno se piše u kratko vreme, ali u značenju sažeto, piše se spojeno: ukratko.

9. Sastavljeno se pišu spojevi prideva koji čine tesnu vezu, podrazumevanu smisaonu celinu: ćirilometodijevski jezik.

10. Odvojeno se pišu predloške veze s ličnim zamenicama: preda mnom, sa mnom, uza me.

Pisanje reči sa crticom

11. Kada je reč o terminu e-mail / email / mail, u srpskom jeziku, pravilno je reći i pisati imejl ili mejl. Imejl-adresa se piše sa crticom.

12. Prefiksoid radio koji se odnosi na zračenje, piše se spojeno: radioaktivnost, ali onaj koji se odnosi na radio/radijski, piše se sa crticom: radio-televizija.

13. Prefiksoid foto koji se odnosi na fotografije piše se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna: fotograf, ali sa crticom ako je druga sastavnica samostalna: foto-atelje, foto-kopija, foto-montaža.

14. Sastavljeno se piše složenica sa prefiksoidom auto kada znači-samo ili sopstveni: autoportret, autobiografija, ali kao skraćenica od automobil ili automobilski, piše se sa crticom: auto-trke, auto-put, auto-kamp.

15. Ako se dva formanta pojave udvojeni ili u proširenim vezama, normira se odvojeno pisanje: auto i moto trke.

16. Kada se imeničke i pridevske izvedenice kombinuju s brojevima da bi se izbegle duge reči, deo pisan ciframa se s drugim delom povezuje crticom: 48-časovni, 30-satni.

Informer

17. Crtica se piše kao spojni znak između drugog dela složenice ili izvedenice i prvog njenog dela izraženog ciframa: 75-godišnjak.

18. Pravopis propisuje da je bolje pisati dvadesetak slovima, nego 20-ak.

19. Kada su u pitanju uzvici, spojeno se piše uzvik upomoć, a primeri poput jao-jao, tip-top, hm-hm se pišu sa crticom.

20. Spojevi kod leksike stranog porekla se prilagođavaju pravilima srpskog jezika ili se prenosi pravopis iz jezika iz kojeg se reči preuzimaju u slučaju da je spoj značenjski neprozirni: bajpas, rentakar, fusnota.

21. Pravilno je pisati zookultura, zoologija, ali zoo-vrt kao skraćenicu od zoološki vrt.

22. Lekseme s prefiksoidom video pišu se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna ili značenjski neprozirna: videoteka, ali sa crticom video-plejer kada je druga sastavnica samostalna.

23. Kada su u pitanju tradicionalna i njima slična relativno novija stilska skraćenja kod kojih se prva sastavnica (imenica) oseća kao pridev, pišu se sa crticom: fiks-ideja, set-lopta, set-meč lopta.

24. Udvojena ženska prezimena se, kao i udvojena muška, pišu odvojeno: Olga Petrović Kojić

25. Kombinacije različitih boja pišu se sa crticom: crno-žuta

26. Složenice za obeležavanje nijansi se pišu spojeno: zelenkastoplav, tamnozelen.

Pleonazam (upotreba suvišnih reči u govoru i pisanju)

27. Čak šta više – Pravilno je čak ili štaviše.

28. Često puta – Pravilno je često ili više puta.

29. Kao na primer – Pravilno je kao ili na primer.

30. Izađi napolje– Dovoljno je reći izađi.

31. Siđi dole – Dovoljno je reći siđi.

Pisanje velikog slova

32. Dodaci uz imena kao što su ustaljeni atributi, titule i slično, koji su sastavni deo imena ili se upotrebljavaju umesto njega, pišu se velikim slovom: Don Žuan, ali u opštem

značenju donžuan – zavodnik.

33.Velikim početnim slovima pišu se imena etničkih grupa, nacionalnih manjina i slično: Južni Sloveni, dok se malim početnim slovom piše prva reč u sklopovima gde prva reč ima značenje atributa: stari Rimljani.

Informer

34. Imena planina i drugih uzvišenja, nizija, polja, kotlina, poluostrva i zaliva koja su dvočlana, samo se prva reč piše velikim slovom: Fruška gora, Panonska nizija, Pančićev vrh.

35. U značenju zajednica manastira, obe reči se pišu velikim slovom: Sveta Gora.

36. Pridevi izvedeni sufiksima koji nisu -ov, -ev i -in se pišu malim slovom: srpski, božji, božićni, uskršnji, ali se u formulaciji u čestitkama ustalilo: Srećni Božićni i Novogodišnji praznici.

37. U nazivima saveza država ili regionalnih organizacija, samo se prva reč piše velikim slovom: Evropska unija, Evroazijska unija.

38. Velikim slovom pišu se imena iz umetničkih dela, simbolička imena ličnosti iz javnog delovanja: Deda Mraz, Pipi Duga Čarapa, Kosovka Devojka, Duško Dugouško…

39. Nazivi vrste robe, artikala, odnosno serijskih proizvoda, lekova i slično, bez obzira na to da li su poreklom vlastita imena ili ne, pišu se malim početnim slovom: šampanj / šampanjac (penušavo vino), skandinavka (vrsta skandinavke), vat i tesla (merne jedinice, prema imenima zaslužnih naučnika)…

40. Malim slovom pišu se nazivi koji označavaju versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, stručni ili neku drugu pripadnost: hrišćanin, pravoslavac, musliman, crnac, kromanjonac, komunista, partizan, četnik, nadrealista…

Ispravne reči – pogrešne reči

41. Izviniti – Izvinuti

42. Dezert – Desert

43. Seksepilan – Seksipilan

Foto: Unsplash

44. Sumnjam – Sumljam

45. Prekjuče – Preključe

46. Evro – Euro

47. Maršruta – Maršuta

48. Žurki – Žurci

49. Gomila – Gromila

50. Oftalmolog – Oftamolog

51. Protestovati –Protestvovati

52. Karniš(n)a – Garnišla

53. Inženjer – Inžinjer

54. Kalodont – Kaladont

55. Stajati – Stojati

56. Žalostan – Žalosan

57. Crnpurast – Crmpurast

58. Triatlon – Trijatlon

59. Uvezen – Uvežen

60. Zelembać– Zelenbać

61. Video rikorder – Video rekorder

62. Šeststo – Šesto

63. Kontroverzan – Kontraverzan

64. Patofne – Pantofne

Ispravne konstrukcije – pogrešne konstrukcije

65. Kod kuće sam – Kući sam

66. Sve vreme – Svo (celo) vreme

67. U vezi s tim – U vezi toga

68. Gledati televiziju – Gledati televizor

69. Doći autobusom – Doći s(a) autobusom

70. Kuda ideš – Gde ideš

71. Konsultovati se s nekim – Konsultovati nekoga

72. S obzirom na to da – Obzirom da

Informer

Primeri s primenjenim glasovnim promenama

73. Glasovna promena prelaska L u O se ostvaruje u svim padežnim oblicima u jednini i množini, osim 1. lica jednine: prevodilac i 2. lica množine: prevodilaca.

74. Kod ličnih imena i nadimaka izostaje zamena glasova k, g, h u c, z, s (sibilarizacija): Jovanki i Luki, a ne Jovanci i Luci.

75. U primeru raščišćavanje uočena glasovna promena je jednačenje suglasnika po mestu izgovora. Nepravilne varijante ovog primera su: razčišćavanje i rasčišćavanje.

76. U novijim pozajmljenicama, grupa -stn ostaje nepromenjena, i to predstavlja odstupanje od glasovne promene uprošćavanje suglasničkih grupa: azbestni, aoristni.

77. Kod imenica na -ica, prisvojni pridevi na -in se grade tako što glas c zamenimo glasom č: Miličin, ne Milicin. Ovo nije slučaj kod imenica na -čica: devojčica-devojčicin.

78. Nesumnjivu prevagu imaju termini akcenat, dijalekat i fakat nad sporadičnim oblicima akcent, dijalekt, fakt. Međutim, potpuno ravnopravno se upotrebljavaju efekat i efekt, dokumenat i dokument.

79. U instrumentalu na izbor nastavka utiče međuslogovno razjednačavanje, te se izbegava ponavljanje vokala u susednim slogovima-hmeljom, a ne hmeljem, ali se paralelno javljaju primeri poput pažem i pažom.

Ostale najfrekventnije greške koje nisu svrstane u navedene grupe

80. Jer je uzročni veznik koji pokazuje odnos uzroka prema posledici i vezuje uzročnu zavisnu rečenicu sa glavnom rečenicom. Nije došao jer se razboleo. Jel' je skraćeno od je(ste) li. Je je enklitički oblik glagola jesam (biti), a li je upitna rečca. Je l' (da li je) jasno?

81. Potencijal se gradi od aorista pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva (osim trećeg lica množine). Promena je sledeća: 1. ja bih, 2. ti bi, 3. on bi; 1. mi bismo, 2. vi biste, 3. oni bi.

82. Hvali mi nešto je nepravilna konstrukcija. Potrebno je da razlikujemo glagole faliti i hvaliti. Glagol faliti (sa kratkim akcentom na a) znači nedostajati: Ništa mu ne fali, a glagol hvaliti (sa dugim akcentom na a) znači činiti hvalu: Svi ga hvale.

83. Komparativ prideva strog i visok imaju neobičan oblik: stroži i viši, a ne strožiji i višlji.

84. Datumi se u srpskom jeziku pišu u redosledu: dan, mesec, godina. Mogu se pisati arapskim ciframa iza kojih sledi tačka pošto se radi o rednim brojevima: 11. 2017.

Takođe, mogu se pisati tako da se dan i godina pišu arapskim ciframa, a mesec rimskim: 5. XI 2017. i tada tačka iza meseca izostaje jer se radi o rimskoj cifri. Početna nula nije potrebna u pisanju datuma (05. 06. 2005.) osim u tehničkim i poslovnim dokumentima.

85. Skraćenice s prvim i poslednjim slovom, pišu se bez tačke, te tako pišemo doktor: dr, dok je skraćenica (s tačkom) – drugi.

Informer

86. Priloški izrazi imenice podne sa do, po, posle, pre pišu se odvojeno: po podne, a u funkciji imeničke složenice, pišu se spojeno: zabavno popodne.

87. Po meni/po mom mišljenju/ prema mom mišljenju – ispravne su sve tri fraze, iako je uvreženo mišljenje da je ispravna samo prva, s obzirom na to da predlog po označava mesto.

88. Dobro došli u funkciji pozdrava pri dolasku kao uzvik dobrodošlice, piše se odvojeno, dok se spojeno piše u funkciji prideva koristan, potreban: Svi saveti su dobrodošli.

89. Radni glagolski pridev glagola bio, radio, popravio, uredio, namestio, piše se bez suglasnika j između vokala i i o.

90. Imperativ (zapovedni način) se gradi tako što se na 3. lice množine prezenta bez završetaka -ju, -je, -u, -e dodaju nastavci -j, -ji, -i: popij, gaji, drži. Za 1. lice množine, dodaje se -jmo,-imo, -jimo: popijmo, krenimo, gajimo, a za 2. lice množine -je, -ite, -jite: popijte, krenite, gajite.

91. Pogrešna je učestala konstrukcija kontaktirati nekoga. Pravilno je kontaktirati s nekim, mada se preporučuje: stupiti u vezu s nekim.

92. Obaveznu upotrebu kao povratni glagol je uz glagol odmarati i šetati: Odmarao sam se. Šetao sam se. Uz glagol šetati ne mora uvek stajati povratna zamenica se, ali ta konstrukcija u tom slučaju mora imati dopunu u vidu objekta: Šetao sam psa.

93. Superlativ prideva koji počinju na j piše se sa udvojenim navedenim glasom: najjači, najjeftiniji, najjasniji.

94. Prisvojni pridevi od imenica Đorđe i Pavle dobijaju se tako što se na osnovu Đorđ- i Pavl- dodaju sufiksi -ev i -ov: Đorđev i Pavlov, a ne Đorđetov i Pavletov.

95. Upotreba izraza par umesto nekoliko nije preporučljiva, ali se ne može smatrati za tešku grešku, jer se sreće i kod dobrih pisaca. Par se odnosi na 2-3, a nekoliko na najmanje 3-4, najviše do 7-8.

96. U privatnoj prepisci uobičajeno je pisanje velikim slovom pri obraćanju Vi i Vaš, a ukoliko se obraćamo većem broju ljudi, ustanovi i slično, vi i vaš se piše malim slovom.

97. Ispravni su oblici prideva: srećan i sretan, ali se prednost se daje obliku srećan.

98. Predlog zbog se koristi za uzrok, a radi za cilj: Slomio sam nogu zbog kamena na putu. Došao je radi kolača.

99. Glagolski prilog sadašnji se gradi od nesvršenih glagola, kada se na 3. lice množine datog glagola doda nastavak -ći: pisati>pišući, ne pisajući.

100. U značenju imati potrebu za nečim glagol trebati upotrebljava se u ličnom glagolskom obliku, u konstrukcijama sa logičkim subjektom u dativu, pri čemu se slaže sa imenicom u poziciji gramatičkog subjekta: Trebaju mi nove cipele. Trebale su mi nove cipele. Takođe je važno napomenuti da  se glagol trebati  kada je upotrebljen kao modalni glagol, ne menja po padežima: treba da odem, treba da odeš, treba da ode/trebalo je da odem, trebalo je da odeš, trebalo je da ode…

101. Leksema skripta je imenica srednjeg roda koja može biti samo u množini. Promena ove lekseme glasi: skripta, skripti/skripata, skriptima, skripta… Imaš li skripta? (Ne – Imaš li skripte).

102. Nastavak -ški imaju pridevi od imena koja se završavaju na g ili k kojem prethodi suglasnik: Peking-pekinški, Njujork-njujorški, Požega-požeški…