DA LI ZNATE ZAŠTO MUŠKARCI PUŠTAJU BRADU? Odgovor će vas šokirati!

Ako se prošetate ulicama ovih dana, primetićete dlakama obrasla lica svih oblika i veličina – od dizajniranih, jednodnevnih, do brkova sređenih voskom. Kad vidimo muškarca koji polaže na svoj izgled, lako je zaključiti da takvi jednostavno traže partnerku. Ali, istraživanja o bradama i glasovima, pokazalo je kako su brade verovatno bar delimično evoluirale kako bi pomogle muškarcu u isticanju među pripadnicima istog pola.

U poređenju s muškim i ženskim jedinkama ostalih primata, muškarci i žene obično izgledaju veoma različito – između ostalog, zahvaljujući muškim bradama. U razlikama između našeg "jačeg" i "lepšeg" pola, objašnjenje se najčešće pripisuje evoluciji kroz se*sualnu selekciju – proces što favorizuje jedinke koje povećavaju mogućnost parenja. Zanimljivo je da žene ne deluju toliko zainteresovane za brade. Dok su neke studije dokazale kako one vole trodnevnu ili čak pozamašno dugu bradu, po drugima preferiraju uredno obrijana lica. Nedostatak konzistentnog odgovora znači da ne možemo zaključiti kako brade evoluiraju jer su privlačne ženama.

Istraživači zato sugerišu da je odgovor u drugom tipu se*sualne selekcije. Za reprodukciju, najčešće nije dovoljno biti atraktivan. Takođe morate se takmičiti s istim polom. Zgodan, ali sramežljiv dečko u ćošku kafića nema šanse pored dominantnijih tipova. Brade im evidentno u tome pomažu. Muškarčeva sposobnost puštanja brade nije usko povezana s nivoom testosterona. Uprkos tome, brojne studije pokazuju da i muškarci i žene doživljavaju bradate kao starije, jače i agresivnije od ostalih. A dominantniji muškarac može dobiti više prilika pored ostalih rivala.

Informer

To je nešto što "drži vodu" u moderno doba i kroz istoriju. Tako je genetski dokazano da 8% muške populacije u današnjoj Aziji čine potomci Džingis-kana i njegove porodice. Studija Najdžela Barbera (sasvim prigodnog prezimena) povezuje britansku modu u bradama između 1842. i 1971. s koeficijentom muškaraca i žena na tržištu venčanja. Utvrđeno je da u vremenima s većom proporcijom samaca koji se “takmiče” za manji broj žena, brade i brkovi postaju moderniji.

Brade nisu jedina osobina što može izraziti nadmoć – isto je s glasom. Ljudi naginju da glasaju za lidere dubljeg glasa, pa ih tako tokom izbora kandidati snižavaju ako misle da su dominantniji od oponenata. Kao i brada, boja glasa takođe jednostavno razlikuje muškarce i žene. U pronalaženju traga do evolucijskog porekla brada i glasova postavljeno je testno pitanje kakvi su muški primerci atraktivniji, dominantniji ili oboje. Po 20 muškaraca i žena zamoljeno je da ocene dominaciju i atraktivnost šestorice na video-prilozima u četiri prigode kada su pustili bradu. Potom je pomoću kompjuterskog softvera kreirano četiri verzije svakog videa gde su muški glasovi izmenjeni da zvuče više ili dublje.

Utvrđeno je da su dublji muški glasovi ocenjeni atraktivnijim. Jako duboki ili previsoki nisu toliko popularni. Suprotno tome, muški glasovi se doživljavaju dominantnijim što su niže oktave. Brade ne utiču konzistentno na mušku atraktivnost, ali oni koji su je pustili smatrani su dominantnijim od ostalih – u skladu s prethodnim istraživanjem.

Trka u privlačenju partnera i takmičenju s ostalima, ne odnosi se isključivo na brade i glasove. Prosečan muškarac takođe smatra da njegovo telo mora biti mišićavije od onoga što žene priznaju da vole, isto kao što one veruju kako treba da budu vitkije i da nose više šminke nego što im oni kažu. Nismo uvek najbolji u prosuđivanju šta suprotni pol smatra zavodljivim, ali možda je tako jer su naši instinkti međusobno više kompetitivni, nego što su usmereni na privlačenje partnera.

Naravno, većina navedenih istraživanja nastala je na zapadu. Upotreba šminke, prosečna građa tela, pa čak i nošenje brade, enormno se razlikuju po svetu – znači, na drugim mestima bismo dobili drukčije odgovore. Zaključak je da, bilo da je reč o bradi ili bilo čemu drugom, često vidimo dotični obrazac rivalstva što dovodi do razlika u izgledu.