PSIHOTERAPEUT OTKRIVA! 5 navika koje pojačavaju osećaj anksioznosti!

Svako ponekad ima osećaj nemira, strepnje, brige, straha što je zapravo normalna, svakodnevna emocija. Međutim, anksiozni poremećaji su drugačiji. To je grupa smetnji koje vas takoreći onesposobljavaju da se borite sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima.

Uzroci za nastajanje ovog stanja su razni, ali postoje i neke stvari koje ljudi rade, a koje zapravo pojačavaju taj osećaj anksioznosti, o čemu je govorio psihoterapeut Marko Jovašević:

1. Preskakanje obroka

Preskakanje obroka smanjuje nivo šećera u krvi, koji stvara osećaj umora, vrtoglavice, podrhtvanja ruku, što sve može biti okidač za povećanje osećaja anksioznosti.

2. Nedovoljno unošenje vode

Nedovoljno unošenje vode(2l dnevno) i dehidratacija su same po sebi stresne po organizam, a svaki stres po organizam je potencijalni okidač kod anksioznih osoba. Vodu treba piti i kada niste žedni.

Informer

3. Stalno i preduboko analiziranje stvari i situacija

Stalno i preduboko analiziranje stvari i situacija, a bez preduzimanja konkretnih akcija za dobijanje odgovora. Zato uradite sledeće:

• Zapitajte se da li ili šta možete da uradite po pitanju tog problema?
• Odaberite nekoliko hipoteza, koje vam zvuče najrealnije i fokusirajte se na njih.
• Budite strpljivi, ne možete sve odgovore odmah dobiti, a i nemate kapaciteta sve da ih prihvatite odjednom.

4. Fizička aktivnost

Od izuzetnog je značaja fizička aktivnost. Dugačke šetnje se smatraju najboljim lekom za anksioznost. Ako sedimo ili ležimo, a anksioznost se povećava, to navodi naš organizam na refleks "bori se ili beži". Ako ostanemo da sedimo ili ležimo, radimo nasuprot prirodnog mehanizma (koji smo najčešće iracionalno izazvali). Zato bi valjalo u tom trenutku dati našem organizmu ono što mu je evolucijski prirodno predodređeno u takvim situacijama, a to je akcija, a akcija je i jednostavna šetnja.

5. Kofein

Prevelika količina kofeina. Najčešće su to velike količine kafe ili energetskih napitaka. Kofein može dovesti do povećanja krvnog pritiska, koje prati ubrzan rad srca, koji je takođe jedan od simptoma anksioznosti i može biti okidač za anksiozni napad.

BONUS VIDEO: