Vilijam Sajds završio je osnovnu školu za nekoliko meseci, a srednju za 6 nedelja! Ovaj čovek imao je IQ veći od Ajnštajna!

Četrnaestog jula 1944. Vilijam Džejms Sajds doživeo je snažan srčani udar i ležao je u postelji umirući. Ovog čoveka mnogi smatraju najinteligentnijom osobom koja je ikada živela. Njegov IQ procenjuje se između 250 i 300, dok je IQ Alberta Ajnštajna procenjen na 200.

Vilijam, odnosno Bili kako su ga svi zvali, naučio je engleski alfabet sa svega šest meseci, a sa godinu i po dana mogao je da čita Njujork Tajms. Upisao je univerzitet Harvard kada je imao 11 godina. Nakon što je diplomirao, Vilijam je rekao novinarima da namerava da živi "srećnim životom". Na njegovu žalost, to se nije obistinilo.

Vilijam Džejms Sajds rođen je u aprilu 1898. godine u Njujorku. Vilijamovi roditelji bili su obrazovani ljudi i smatrali su da njegova inteligencija ne potiče od gena, već od načina vaspitanja. Oduvek su ga tretirali kao odraslu osobu. Kada je imao svega nekoliko meseci, roditelji su spustili tanjir sa hranom i kašiku ispred njega i pustili ga da nahrani samog sebe. Na isti način roditelji su ga naučili kako da speluje reči.

Informer

Povezujući logiku na kojoj se baziraju svi svetski jezici, Vilijam je naučio osam jezika do svoje osme godine. Pored engleskog, govorio je latinski, grčki, nemački, ruski, hebrejski, turski, francuski i jermenski.

Vilijam nije bio zainteresovan da se igra igračkama, niti je trenirao neki sport. Iz nekog razloga, užasno se bojao pasa, ali je zato obožavao da se vozi tramvajem. 

Osnovnu školu završio je za manje od godinu dana, a srednju za svega šest meseci. Novine u to vreme pisale su za Vilijama da je psihotičan, lud ili jednostavno čudak. Istina je da je on zapravo bio sasvim normalan dečak u svakom smislu te reči. 

Jedan od njegovih profesora prognozirao je da će Vilijam postati veliki astronom i matematičar. Ipak, to se nikada nije desilo. Naprotiv, kao odrastao čovek, on je prezirao matematiku. 

Informer

Njegova biografkinja Ejmi Voles zapisala je da su Vilijamove kolege sa Harvarda mrzele Vilijama i da su ga smatrale čudakom. On nije imao prijatelje, nije se zanimao za sport ili za devojke, a uz sve to je bio nekoliko godina mlađi. 

Nakon što je završio Harvard, počeo je da predaje matematiku na Rajs univerzitetu. U tom trenutku imao je 17 godina i kao i na Harvardu, ni na Rajsu se nije uklopio. Na Rajsu je ostao svega osam meseci, da bi ponovo upisao Harvard na smeru za prava. Iz nepoznatog razloga, on je odustao od te škole u poslednjem semestru. 

Zaljubio se samo jednom u životu u Martu Foli, dvadesetogodišnju devojku iz Irske. Oni su se samo jednom poljubili, ali ona je ostavila snažan utisak na njega. Nosio je njenu fotografiju u novčaniku sve do svoje smrti. 

Uprkos svojoj brilijantnosti, Vilijam nikada nije postigao ništa veliko i vredno pamćenja. Svaki njegov rad ostao je zanemaren. 1925. objavio je knjigu koja je postavljala sumnje u drugi zakon termodinamike. Ta studija ostala je potpuno ignorisana. 

Prestao je da piše o matematici, kosmologiji i fizici i počeo je da radi kao operater u kancelariji.  Zarađivao je 23 dolara nedeljno i sakrivao je svoju inteligenciju od svojih kolega. Kada su shvatili o kome se radilo, on je promenio posao. Odbijao je bolje plaćene poslove koje su zahtevale od njega da koristi svoj intelekt. 

On je priznao da su mu roditelji omogućili odlično opšte obrazovanje, ali ga istovremeno nisu naučili osnovne životne stvari kao što je vezivanje pertli. Kada mu je otac umro, on nije došao na sahranu. Prema njegovoj biografkinji, on se nije pojavio na groblju zato da ne bi video svoju majku. Vilijam je mrzeo zbog toga što je bila toliko dominantna tokom njegovog detinjstva. 

Bostonske dnevne novine napisale su članak o Vilijamu Sajdsu gde su ga opisale kao čoveka koga su nekada eminentni naučnici smatrali inovatorem na polju nauke. Imao je potencijal kao Ajnštajn i genijalnost kao Markoni. Ipak, ovaj čovek radio je u mračnoj, zagušljivoj kancelariji gde je poslednjih pet godina živeo zaboravljen od svih.

Njegovo zdravlje se pogoršalo. Drastično se ugojio i imao je visok krvni pritisak, što je uzrokovalo srčani udar. Umro je 17. jula 1944. godine. Imao je 46 godina. Sahranjen je pored svog oca u Nju Hempširu.