Francuzi obezglavljivali zatvorenike pre samo 46 godina! Poslednje pogubljenje giljotinom desilo se 1977. u Marseju!

Hamida je devojku ubio iz osvete, nakon što je prijavila vlastima da je pokušao da je natera na prostituciju.

Giljotina, uprkos njenim asocijacijama na Francusku revoluciju, nije bila poreklom iz Francuske.

Varijante su korišćene u drugim evropskim zemljama mnogo pre nego što su Marija Antoaneta i građanin Robespjer izgubili glavu.

Jedna mašina je korišćena još 1307. godine za deljenje pravde u Irskoj.

Francuskoj je preferirana metoda uklanjanja prestupnika pre revolucije bila je lomljenje na točku, jeziva srednjovekovna praksa koja je trebalo da nanese što je moguće više bola pre konačnog puštanja na slobodu.

Giljotinu je usvojio Luj XVI kao humani oblik pogubljenja. I sam Luj je uskoro saznao koliko je to zaista bilo human metod. Kao i nesrećni gospodin Đandubi skoro dva veka kasnije.

Marsel Ševalije, francuski glavni dželat, ispustio je sečivo na Đandubu uprkos njegovoj žalbi da bude pošteđen.

Informer

Metoda, koja je već bila pod oštrom kritikom protivnika smrtne kazne, izazvala je još više vatre nakon Đandubijevog pogubljenja, kada je prisutni lekar svedočio da je Đandubi ostao živ i do 30 sekundi nakon odsecanja glave.

To nije bio prvi put da se činilo da osuđeni ostaju pri svesti neprijatno dugo vremena pre nego što im je život konačno oduzet.

Anri Languil, giljotiniran 1905. godine, navodno je pogledao svedoka koji je izgovorio njegovo ime nakon što je obezglavljen.

Ševalijeov sin Erik takođe je bio prisutan na pogubljenju.

Bio je tamo da posmatra i da se pripremi da konačno nasledi svog oca na mestu glavnog dželata nacije.

Međutim, Erik je morao da pronađe drugu profesiju kada je Francuska zvanično ukinula smrtnu kaznu 1981. godine prošlog veka.