DOBRINA POSTALA SIMBOL STRADANJA SRBA Grlila sam njegovu lobanju i plakala dok mi oči nisu pobelele

Fotografija Dobrine sa lobanjom, jedinim zemnim ostatkom njenog ubijenog sina, najpotresnije je svedočenje proteklog rata o zločinima koji su učinjeni nad srpskim stanovništvom u Podrinju.

Sahrana majke Dobrine biće obavljena u ponedeljak na porodičnom groblju u Fakovićima u 13.00 časova.

Dobrina je 1993. godine zastala pred zemnim ostacima svog stradalog sina, tačnije, pred njegovom lobanjom, pršljenom, tri rebra i levom lopaticom. Odmah je prepoznala po navlaci za zube da je to njen Živan, momak koji je ubijen sa 24 godine. Obgrlila je lobanju i zakukala.

- Prepoznala sam mog Živana po navlaci za zube, uzela sam njegovu lobanju u šake i cvilela sve dok glas nisam izgubila, a oči mi pobelele. Presudili su mi tog dana, ja sam u grobu već 23 godine - rekla je Dobrina u izjavi za medije 2016. godine.

Živan je stradao u selu Ratkovići kod Srebrenice, pošto su pripadnici tzv. armije BiH upali, palile kuće i ubijali ljude...

Selo, u kom je pre rata živelo 338 Srba je opustelo, a majka nije mogla da smogne snage da se vrati na ognjište gde je odgajala sina. Do svoje smrti živela je kod Bratunca.

- Duša me strašno boli. Mogla sam umreti u selu, kuća spaljena, nema mi deteta... Preklinjala sam da me sklone odatle, nisam mogla to da izdržim. Tugujem, sama sam. Plačem i samo plačem, oči mi se nisu još osušile. Izvadili su mi srce iz grudi, živim bez srca, bez mog Živana, ne znam ni kako sam živa - govorila je kroz plač.