JUGOSLAVIJA JE ZA NATO BILA JE PREOPASNA I SUVIŠE NEZAVISNA! Morali su joj se uzeti resursi, bogatstvo, rude, novac... ZATO JE RAZBIJENA! Brutalna istina od koje nam neće biti dobro!

Svako od nas ima svoje viđenje '90-ih na ovim prostorima, ali su ona bez sumnje subjektivna, koliko god neko mislio da je upravo njegova verzija istine ona nesporna i nepobitna. Stoga uvek vredi čuti što drugi misle o nama.

Možete li zamisliti Evropu danas s Jugoslavijom kao ključnim igračem među narodima? Ja mogu. Jugoslavija je u stvari bila jedan od najvećih kulturnih i društvenih eksperimenata u istoriji. Osnovana na području sukoba nekadašnjeg Austro-ugarskog i Osmanskog carstva, Jugoslavija je sjedinila obe kulture na način koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog, koji je nakon golemih osvajanja asimilirao narode. 

Eksperiment, ako ga mogu tako nazvati, trajao je nešto više od pola veka. Idealan iz razloga što su u jednoj državi živeli svi južnoslavenski narodi. Stvaranje Jugoslavije je delomično bio i geostrateški potez Britanije i Francuske, kako bi se usporila ili blokirala Nemačka. Odredbe takozvane "Krfske deklaracije" su udarile temelje ustavnoj monarhiji koja se ni po čemu nije razlikovala od Engleske. Prava i pravo glasa, te poštovanje temeljnih principa Ilirskog pokreta su bili obećavajući aspekti rane Jugoslavije. No, tada je kralj Aleksandar ukinuo ustav i izbore, ali je zajednički život etničkih i kulturnih grupa je i dalje davao nadu za budućnost. Rat, političke spletke, unutrašnji i spoljni pritisci su u to vreme teško opterećivali ovu novu silu u nastajanju. Kao što je to bio slučaj u mnogim takvim eksperimentima, u konačnici je autoritarna vlast postala nužna, možda i poželjna.

Za prekid "predavanja iz istorije", nacionalni heroj Josip Broz Tito je postao taj "diktator", ali je stekao svetsku slavu i čvrsto držao stvari pod kontrolom, a Jugoslavija je igrala veliku ulogu na svetskoj sceni. Međutim, kada je njegova moć oslabila, suprotne sile su našle svoje uporište. Nema naučnika ili političara koji o tome danas ne govori, ali Titova uloga u osnivanju Pokreta nesvrstanih je velika i izuzetno značajna, pogotovo za ljude koji sada žive u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivšim jugoslavenskim zemljama.

Ideali Pokreta nesvrstanih i njegovi temelji su udareni u Beogradu 1961. U stvaranju pokreta su sudjelovali Tito, indijski premijer Jawaharlal Nehru, predsednik Indonezije Sukarno, egipatski predsednik, Gamal Abdel Naser i predsednik Gane, Kwame Nkrumah. U najkraćim crtama ideju Pokreta nesvrstanih objašnjava lider Kube, Fidel Kastro, u govoru u Havani 1979.

- Pokret nesvrstanih postoji kako bi čuvao nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i sigurnost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, rasizma i svih oblika strane agresije, okupacije, dominacije, mešanja ili hegemonije, kao i protiv velikih sila i blokovske politike - rekao je tada Kastro.

Dakle, u suštini, Pokret nesvrstanih je težio samostalnom razvoju naroda između velikih sila s idejom koja negira Hladni rat. Naravno, velike sile koje su se bavile ideološkim ratovima, imale su svoje strategije, koje su uključivale apsorbovanje svake od tih siromašnih nezavisnih zemalja.

Kao što vidimo danas, strategija je bila izazvati sukobe koji vode ka fragmentaciji, podeli i stvaranju nemoćnih zemalja i naroda diljem sveta.

Informer

Raspad Jugoslavije je najbolji primjer, gde danas nijedna zemlja ne pokazuje naklonost prema Pokretu nesvrstanih.

Umesto toga, EU i NATO su bili gravitacijska sila koja je privukla Sloveniju, Hrvatsku i ostale. Vidimo ostatke strategije Hladnog rata i u činjenici da su Belorusija i Azerbajdžan jedine dve preostale članice pokreta u Evropi, a Fidži se kao najnoviji član pridružio 2011.

Međutim, 2012. je sammit Pokreta nesvrstanih video veću posjećenost od bilo koje prethodne godine, što je možda bio i znak početka krize Zapada. Uz deklarisanu svrhu "borbe za mir u svetu" i svojih temeljnih dogmi, pokret je ipak, barem teoretski, vredan posrednički okvir. No, dopustite mi da se vratim na slučaj Jugoslavije i kakva bi možda bila da postoji danas.

Gledajući s distance na raspad Jugoslavije, primetno je da se radi o uokvirivanju geostrategije Vašingtona koja se sprovodila svuda, pa i teškim metodama. Akcije Klintonove administracije su u to vreme bile tajna za javnost, jednako kao što su i danas.

Čitajući Vašingtonov think tank propagandni Institut Brookings otkrivate ovo. U tekstu "Odluka o intervenciji - Kako završiti rat u Bosni" iz 1998. godine autor Ivo H. Daalder počinje: "Dok danas mnogi pišu rečito i strastveno da obasne neuspeh Vašingtona i Zapada da se zaustave etničko čišćenje, koncentracioni logori i masakri hiljade civila, malo ko je to pitanje postavio u leto 1995. godine, kada su SAD napokon odlučile preuzeti vodeću ulogu u okončanju rata u Bosni."

No, istina je puno jednostavnija od stvarnosti. Nikome ne treba think tank da otkrije zašto je predsednik Bill Klinton oklevao da posreduje u Bosni. Klinton je u stvari nastavljao politiku svoga prethodnika, Džordža Buša starijeg, kojem je cilj bio destabilizovati jugoslavenski socijalistički uspeh.

CIA OSLOBODILA TERORISTU ODGOVORNOG ZA NAPAD NA NIŠ EKSPRES! Norveški oficir Kristijan Kaš otkrio šokantnu tajnu! SPREMAN DA DOĐE U SRBIJU I SVEDOČI!

Sada znamo da su kod nas tajno obučeni pobunjenici odigrali ključnu ulogu u fragmentiranju regije preko organizacije poznate kao Atlantska brigada, koja se borila u ratu na Kosovu na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a brojala je oko 400 naoružanih boraca, kao što piše Christian Science Monitor 1999.

Ovaj izveštaj otkriva da su SAD pod lažnim izgovorom vodile posrednički rat u bivšoj Jugoslaviji.

Što se tiče Bila Klintona i njegovog izbegavanja da se upliće u regiju nekad poznatu kao Jugoslavija, to je prljava istorija genocida i beskrajnih laži.

Priča koju sam pronašao je priča o Francuzu koji je trenirao Atlantsku brigadu, što u svemu podseća kasnije na Ukrajinu, Libiju i Siriju. Vidite "obrasce" koje nas vode do istine i više nego dovoljno.

Stravična stratišta legitimne države Jugoslavije su služila za ulaganje u podelu preostalih komada zemlje, uz pomoć američkih predsednika, britanskih gospodara i nemačkih industrijalaca.

Atlantska brigada je delovala u raznim posredničkim ratovima na Balkanu, a važni pripadnici su joj bili smrtonosne ubice iz inostranstva. Američki dužnosnici u vrhu su ih dobro poznavali i upravljajući njima su vukli konce na Kosovu i širom Balkana. Jugoslavija je postala prototip, predložak za delovanje u Afganistanu i Iraku, Arapskom proleću.

Imena Madlin Olbrajt, Havijera Solane, generala Veslija Klarka i drugih se i dalje spominju. U bivšoj Jugoslaviji su prijatelji ključnih igrača u vladama doslovno planirali pretvoriti narode i zemlje u kreditore i investicijski  "eldorado".

ČETVRTI SVETSKI RAT PROTIV SRBIJE! Više nego ikada, danas nam TREBA JAKA I VOJNO NEZAVISNA RUSIJA, koja je u stanju da zaustavi američki imperijalizam!

Priča o tom genocidu u ime demokracije je prestrašna. Većina naroda ovih prostora je vraćena 200 godina natrag, u neku vrstu srednjovekovnog postojanja bez nade. Jedini tračak nade za većinu bivših "Jugoslavena" je, sasvim prirodno, EU i NATO savez.

Informer

Dok ovo pišem američki, britanski i nemački planeri već uređuju Siriju. Poznata korporacija RAND izrađuje plan za podelu suverene države. Za one koji nisu svesni, korporacija RAND je "Veliki brat" svih hegemonijskih think tankova.

Ko je i zašto uništio Jugoslaviju?

Sigurno je bilo zločina i genocida s obe strane u sukobima, od Kosova do ostalih ratova na Balkanu. Ali to nije poanta zbog čega sam se fokusirao na ovu katastrofu.

Pre svega, nedan narod bivše Jugoslavije danas nema pravo glasa. Drugo, podela među tim narodima je dovela do smrti ili preseljenja miliona ljudi.

Ali moja "fantazija" o Jugoslaviji bi možda mogla biti iznenađenje. Dopustite mi da zaključim. Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj južni Slaveni neće ostati slabi i podeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plen imperijalnim namerama, kao što vidimo da se događa danas.

Činjenica je da je nakon Drugog svetskog rata socijalistička Jugoslavija postala neka vrsta evropske priče o uspehu. Između 1960. i 1980. zemlja je imala jednu od najvažnijih stopa privrednog rasta u svetu, pristojan životni standard, besplatnu medicinsku brigu i obrazovanje, garantovano  pravo na posao, jednomesečni plaćeni godišnji odmor, stopu pismenosti od preko 90 posto, a očekivani životni vek od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može sanjati ni pola ovog prosperiteta.

Bio je to napredak koji je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju.

Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prevoz, stanovanje i komunalije. Profitabilna privreda je uglavnom bila u državnom vlasništvu, što nije baš najočitiji primer zapadne demokratske ljubavi. U to vreme su od resursa daleko bili Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, a bankari Londona i Luksemburga nisu mogli izvlačiti milijarde iz socijalističkog sistema.

Jugoslavija je morala umrijeti, a Reagan, Buš stariji i mlađi i Klinton su pomogli da se to dogodi. Nagrađivani autor, politolog i gostujući suradnik u Institutu političke studije u Vašingtonu, Michael Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji.

Prema Parentiju, američki cilj je bio pretvoriti jugoslavenske narode u regiju Trećeg sveta, a to se moglo ostvariti podelom zemlje koja će onda otvoriti svoju privredu korporativnoj eliti i zapadnim bankarima. Po raspadu Jugoslavije je zemlje trebalo učiniti takvima da budu:
1. Nesposobne da slede nezavisan kurs osobnog razvoja.
2. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa u potpunosti dostupnih za multinacionalne korporacijske eksploatacije, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.
3. Osiromašenog, ali pismenog i osposobljenog stanovništva koje će biti prisiljeno raditi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen s kojim će se lakše sniziti plate u zapadnoj Evropi i drugdje.
4. Demontiranih industrija automobila, nafte, mašinstva, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele biti konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima.

Informer

Zvuči li vam ova strategija poznato? Setite se plana korporacije RAND za Siriju. Jesu li Ukrajina, Donbas i Krim razumeli ovo pre Evromajdana? Koji je na kraju plan za Rusiju?

Iako ovo zvuči preteće, žao mi je, to je svet u kojem živimo danas. Snagom uspavanih američkih građana, drogiranih glupim bezvrednim tricama super-kapitalizma, svet preuzimaju tirani.

Šta bi bilo da je bilo?

Ali što da je Jugoslavija preživela? Što da je veliki etničko-socijalistički eksperiment i dalje radio? Sigurno bi naš svet bio potpuno drugačiji od danas. Još jedna stvar, Evropska unija bi uz Pokret nesvrstanih delovala u okviru svojih sadašnjih granica. Bila bi manje moćna i daleko manje geopolitički uticajna.

Cela Evropa bi možda dolazila u Beograd, a sada se šest republika bore za mrvice iz Brisela. Potaknut mojom fantazijom o tome kako bi Jugoslavija mogla izgledati, ostaviću vas s procenama ekonomske situacije sadašnjih država Balkana i Jugoslavije čiji je BDP pre rata bio na 24. mestu među svetskim narodima.

MILO, BRUKO, OVO SI ZABORAVIO I SAD ĆE TI TO DOĆI GLAVE! O sklonjenoj tabli Kralja Nikole: "Braćo Srbi, idemo da pomognemo braći Srbijancima"!

2015. godine je Bosna i Hercegovina ekonomski bila na 112. mestu u svetu, a uveti se pogoršavaju. Ipak, siromašni stanovnici BiH misle da će ulaskom u EU rešiti sve svoje probleme. Hrvatska je ekonomski bila na 76. mestu u svetu, ali je Blumberg tada ekonomiju RH svrstao u 10 najgorih u svetu. Makedonija se nalazila na 130. mestu, a poljoprivreda je jedina prava industrija, dok je nezaposlenost u zemlji iznad 30%. Crna Gora je, uprkos lepoti i maloj površini, bila 149. ekonomija među svetskim narodima. Poput nekih drugih bivših republika, Crna Gora veruje da će ulaskom u EU rešiti sve. Srbija je zauzela 87. mesto po BDP-u, a Slovenija je 81. Što se tiče Kosova, Jonathan Marshall za Consortium News piše da je tamo rođena "mafijaška država sa stopom nezaposlenosti od 35 posto, aa epidemijom terorizma, kriminala i političkog nasilja".

Osim toga, NATO polako guta sve države u regionu, jednu po jednu. Crna Gora je postala članica, a Makedonija će to bi ti uskoro. Srpski zakonodavci su ratifikovali diplomatski sporazum o imunitetu i logističkoj podršci za predstavnike NATO pakta.

- I dok pišem ove završne redove, mislim na ono što bi hrabri i jaki narodi iz Jugoslavije dobili da nije došlo do prekida njene sudbine. No, sve što znam je da je 24. mesto među svetskim privredama daleko, a što se tiče Jugoslavije, taj je narod zauvijek nestao", zaključuje američki politolog Phil Butler.

Informer

Phil Butler je u svojoj kolumni, što je inače čest slučaj u inostranstvu, malo pažnje posvetio specifičnostima svake nacije i tinjajućim antagonizmima koje je, kako i sam priznaje, Josip Broz Tito "čvrsto držao pod kontrolom". Ipak, njegov zanimljiv opis otvara pitanje koliko smo dobili, a koliko izgubili i jesu li se postojeći antagonizmi rasplamsali i prerasli u ratove "sami po sebi" i zato što su "jednog dana ipak morali eksplodirati" ili su se vešto iskoristili na način da se novcem, oružjem i propagandom na kraju ostvari konačni cilj - uništiti prilično zdrave ekonomije naroda bivše federacije koja je u vreme pre raspada imala 24. ekonomiju na svetu i zauvek uništiti za Zapad opasnu ideju koja je temelj Pokreta nesvrstanih?